Данско острво Борнхолм, смјештено у Балтичком мору, припрема се за случај напада. Посљедњих мјесеци на острво је стигло више војника, у војној бази граде се нови хангари, а прошле седмице распоређено је 11 нових оклопних возила намијењених одвраћању било каквог покушаја инвазије.
Док Данска јача одбрану своје најисточније тачке због „пријетње“ из 300 километара удаљене Русије, истовремено се суочава с притиском с друге стране – од свог најближег савезника, Сједињених Држава, чији предсједник Доналд Трамп намјерава заузети Гренланд „на лакши или тежи начин“, пише Ел Паíс.
„Стално се боље припремамо и већ смо досегли одређени ниво“, рекао је генерал Петер Боyсен, начелник Данске војске. „Борићемо се с оним што имамо, али морамо убрзати и ојачати наше снаге, и то је оно што радимо.“
- Јачање данске одбране
- Раст тензија у Балтичком мору
- Притисак САД-а и питање Гренланда
- цСтратешки значај острва
Због ове двоструке пријетње, Данска и њена два острва – малени Борнхолм и Гренланд, највећи на свијету – нашли су се стијешњени између Русије и САД-а, преноси Индеx.хр.
„Први пут у 80 година, угрожени смо с обје стране“, истиче Јонас Парело-Плеснер, извршни директор Закладе Савеза демокрација. „Налазимо се у свијету на ивици колапса.“
Појачања на најисточнијој тачки
На Борнхолму, до којег се из Копенхагена стиже за 25 минута, осјећа се напетост. У главном граду Ренеу, који је постао центар ремилитаризације, становници у полушали говоре: „Надам се да Трамп неће бацити око на ово острво.“
Градоначелник Фредерик Тролструп озбиљнијег је тона: „Сједињене Државе су некада биле корисна сила у свијету. Сада желе дио овог краљевства. То је тужно“.
У војарни Алмегаардс Касерне, гдје је смјештена борнхолмска пуковнија, 9. јануара представљена су новопристигла финска борбена возила пјешадије Патриа 6×6, намијењена заштити острва од потенцијалне руске претње.
„Стационарни носач авиона“
„Потребни су нам војници на острву Борнхолму. То је најближа тачка краљевства непријатељу“, изјавио је пуковник Ларс Нигард, командир пуковније.
Генерал Бојсен додао је како је острво стратешки важно.
„Ово је попут носача авиона, али стационарног. Налазимо се усред Балтичког мора. То је осјетљиво подручје. Зато нам је важно показати сваком потенцијалном непријатељу да смо спремни бранити Борнхолм“, рекао је.
Борнхолм је одувијек био осјетљиво подручје. Након пораза нацистичке Њемачке, острво је 10 мјесеци, од 1945. до 1946. године, било под совјетском контролом, период познат као „Руска Данска“. Након Хладног рата, данска војна присутност је смањена, али руском инвазијом на Украјину 2022. године напетости су се вратиле у Балтичко море.
Томе су придонијели и догађаји попут експлозије плиновода Сјеверни ток у рујну те године, недалеко од отока, близина руске енклаве Калињинград те активности такозване фантомске флоте у тим водама.
Од Афганистана до одбране суверенитета
Док се на Борнхолму тестирају нова оклопна возила, генерал Бојсен истиче како тренутно „нема директних пријетњи“, али је спремност кључна за избјегавање рата. На питање о Гренланду, одговара суздржано: „То је политичко питање, па ћу се суздржати од расправе о њему.“
Ипак, на спомен краљевског декрета из 1952. који обавезује војнике на обрану територија, чак и од савезника, потврђује: „Ако сте војник, било гдје, и нападне вас страна земља, имате право бранити себе и своју земљу.“
Овај фокус на одбрану националног суверенитета представља промјену за Данску, која је деценијама учествовала у далеким ратовима, попут оних у Афганистану и Ираку, као лојалан савезник САД-а.
„Врло мало смо размишљали о територијалној одбрани“, објашњава Парело-Плеснер.
„Сада, изненада, с Украјином, нисмо на првој линији, али смо на другој, управо на Борнхолму. А с друге стране, на западу, навикли смо имати свог пријатеља, партнера и савезника.“ Један је војник у неформалном разговору сажео новонасталу ситуацију: „Ако желимо послати поруку Сједињеним Државама, могли бисмо послати наше момке с Борнхолма на Гренланд.“
