Прекомјерно кориштење мобилних телефона и друштвених мрежа постаје све озбиљнији проблем међу дјецом и младима, а забрињавајуће навике имају и њихови родитељи.
Психијатар Тарик Хоџић из Завода за лијечење овисности Кантона Сарајевоистиче да средњошколци с којима је разговарао у просјеку проводе осам и по сати дневно на телефону. Упозорава на посљедице компулсивног кориштења дигиталних технологија и објашњава како родитељи могу препознати проблем и помоћи дјеци.
Зашто је мајка дјечака морала позвати хитну и полицију?
Хоџић је описао случај дјечака који је због претјераног играња видео-игара готово престао похађати школу. Када му је мајка искључила струју у соби како би спријечила даљње играње, дјечак је бурно реаговао, због чега је мајка позвала полицију и хитну помоћ.
„И онда дијете које је мирно, блиједо и бијело јер не види практично сунчевог свјетла, које је тотално анксиозно, дакле у апстиненцијалној кризи, направи хаос до те мјере да мајка зове полицију и хитну“, испричао је психијатар. Додао је да је дјечака прегледао једном, али не зна шта се касније с њим догодило.
Колико времена средњошколци проводе на телефону?
Током активности у сарајевским школама у протекле двије године, Хоџић је разговарао с ученицима из приближно 30 одјељења. На основу аритметичке средине дошао је до податка да просјек кориштења телефона износи осам и по сати дневно, што сматра фрапантним податком.
Истиче да су дјеца и адолесценти посебно осјетљиви на штетне утјецаје дигиталних технологија јер њихов психолошки развој још није завршен. Кључни знак проблема је компулсивно понашање, односно немогућност престанка кориштења технологије упркос очигледним штетним посљедицама.
Како родитељи утичу на дигиталне навике дјеце?
Хоџић је представио резултате властитог, нерепрезентативног истраживања међу колегама из здравствене струке. Више од 90 посто испитаних родитеља провјерава телефон током разговора с дјететом, док 75 посто одгађа одговор дјетету због гледања у екран. Шездесет шест посто родитеља каже да им дијете некад мора понављати да би скренуло њихову пажњу.
Четвртина испитаних родитеља сматра да им се дјеца мање повјеравају него раније и да је емоционална блискост ослабљена. „Можемо ми дјеци причати шта хоћемо, али дјеца увијек гледају шта ми радимо пуно више него што слушају шта ми говоримо“, поручио је Хоџић.
Зашто су TikTok и Instagram посебно проблематични?
Психијатар сматра да су TikTok и Instagram посебно проблематичне пlatформе због начина на који подстичу дуготрајно кориштење. „TikTok је страшан и њега бих издвојио као првог, Instagram други, и то прати га у стопу“, рекао је. Објаснио је да бесконачно приказивање садржаја и ишчекивање нових реакција могу подстицати компулсивно понашање.
Како спријечити претјерано кориштење телефона?
Као једно од могућих рјешења навео је ограничавање кориштења телефона у школама и успостављање породичних правила. „Забрана адолесценту само средство које је забрањено чини привлачнијим“, упозорио је, истичући да је важније укључити дјецу у доношење одлука.
Предложио је да се телефони не користе током заједничких оброка и породичног дружења, као ни након 22 сата, при чему би иста правила требала важити и за родитеље. Нагласио је да циљ није потпуно избацивање дигиталних технологија из живота дјеце, него њихово сврсисходно кориштење без штетних посљедица.
