У јеку љета и високих температура, стручњаци препоручују да се најтоплији дио дана проводи у затвореном простору. Међутим, и у затвореним просторима врућина може бити неподношљива, због чега многи не могу да замисле љето без клима-уређаја.
Ипак, постоји и друга страна – готово свако познаје барем једну особу (или се и сам препознаје у томе) која не може да поднесе ни пола сата у климатизованом простору. Већ након десетак минута јавља се главобоља, а већ сљедећег јутра могу се појавити грлобоља, укочен врат или слични симптоми.
Због тога се поставља питање: да ли се заиста можемо „разбољети“ од климе или је ријеч о још једном миту, попут оног да треба избјегавати промају?
Према стручњацима, у овим тврдњама има одређене истине.
Више студија показује да предуго задржавање у климатизованим просторима може довести до учесталијих респираторних симптома – објаснио је за магазин Тиме др Вилијам Чекли, пулмолог и специјалиста интензивне медицине те професор на Медицинском факултету Универзитета Џонс Хопкинс.
Гребање у грлу, суве очи, усне и кожа међу најчешћим су тегобама које људи пријављују након боравка у климатизованим просторима. Узрок је често сув ваздух – дуготрајно коришћење климе смањује влажност у просторији, што доводи до исушивања слузокоже носа и грла, као и коже, па природна заштитна баријера организма постаје осјетљивија на иритације.
Због тога се симптоми попут пецкања, нелагодности и осјећаја прехладе често погрешно приписују самој клими, иако је заправо ријеч о реакцији организма на промијењене услове у ваздуху.
Ипак, клима сама по себи не може изазвати вирусне инфекције попут прехладе, грипа или упале грла – за њих су одговорни вируси. Дакле, не можемо се заразити само зато што сједимо у хладном ваздуху.
Прљави филтери – највећи проблем
Ипак, постоји још један важан фактор. Иако хладан ваздух не изазива болести, чест проблем су прљави и неодржавани филтери. Ако се не чисте редовно, у њима се могу накупљати прашина, полен, буђ и други алергени, који се потом циркулацијом шире просторијом.
Код осјетљивих особа то може изазвати или погоршати симптоме попут кијања, запушеног носа, кашља, иритације очију и отежаног дисања. Посебно су угрожени људи са алергијама или астмом, код којих прљави филтери додатно оптерећују дисајни систем. Због тога је редовно чишћење и сервисирање климе важно не само за рад уређаја, већ и за здравље.
Клима и температурни шок
Осим самог хладног ваздуха, проблем може бити и нагла промјена температуре. Када са спољашњих 35 до 37 степени Целзијуса уђемо у простор који је расхлађен на 18 или 19 степени Целзијуса, организам мора брзо да се прилагоди новим условима како би одржао стабилну тјелесну температуру.
Такав температурни шок код неких људи може изазвати главобољу, умор, вртоглавицу, па чак и напетост у мишићима. Још израженији ефекат може имати обрнута ситуација – излазак из снажно климатизованог простора на спољашњих 37 степени Целзијуса, што посебно може бити ризично за дјецу и старије особе.
Како користити климу без ризика по здравље
Стручњаци савјетују да се клима никада не подешава на прениске температуре. Свјетска здравствена организација (СЗО) наводи да је током топлотних таласа циљ одржавати унутрашњу температуру испод око 32 степена Целзијуса током дана, а идеално у нижем распону који не ствара превелики стрес за организам.
Препоручује се да разлика између спољашње и унутрашње температуре не буде већа од шест до осам степени Целзијуса, како би се организам лакше прилагодио и избјегао температурни шок. Дакле, ако је напољу 35 степени Целзијуса, унутрашња температура не би требало да буде нижа од око 27 степени Целзијуса.
На крају, јасно је да је клима један од најважнијих савезника током љетних врућина. Иако сама по себи не може изазвати болести, код осјетљивијих особа треба је користити умјерено, уз редовно одржавање и избјегавање превеликих температурних разлика. Комбинација правилне употребе климе, провјетравања ноћу и заштите од сунца и даље је најбољи начин да се лакше преброде љетни таласи врућине.
