EUуправо припрема законе који ће из темеља промијенити начин на који користимо друштвене мреже, а промјене које ће увести одразиће се директно и на западни Балкан.
Како би промјене могле утицати на кориснике у БиХ
- Другачији садржај на друштвеним мрежама
- Мање дезинформација
- Мање циљних реклама
- Строжија правила за медијске портале
- Већа контрола дигиталних пlatформи
Наставак постојећих политика
Нове мјере представљају наставак европске дигиталне стратегије коју смо најавили прије неколико година, а које су већ направиле велике промјене у томе шта корисници интернета и друштвених мрежа могу или не могу да виде док користе своје рачунаре и паметне телефоне.
Оно што је посебно занимљиво, нове европске мјере у дигиталној сфери имају директан утицај на америчку спољну политику на западном Балкану, што је такође вриједно пажње.
Када је ријеч о оном што је већ сада другачије, њуз портали и у БиХ присиљени су да филтрирају садржај и не објављују нетачне и лажне вијести, јер би иначе били суочени с казнама и дерангирањем њихових сајтова.
О свему томе писали смо још прије двије године, када су те мјере тек биле у припреми. Такође, можда сте примијетили да на друштвеним мрежама више не можете видјети „вијести“ о томе да је Ангела Меркел тешко болесна и да због лијека из Србије мора мијењати њемачку спољну политику и сличне некредибилне и измишљене садржаје који су ранијих година преплавили пlatформе.
Шта доносе новине?
Сљедећи корак, који би с примјеном требало да почне већ почетком сљедеће године, јесте да ће бити мање скроловања, мање реклама, мање персонализованог садржаја док листате Facebook или Instagram, а вјероватно ће се рјеђе дешавати да, када причате нешто о неком производу, након тога на вашем ФБ налогу добијете препоруке за рекламе да тај производ купите.
Биће мање постова некредибилних сајтова, а оно што корисници виде на друштвеним мрежама мораће имати европски печат кредибилности.
Ово ће директно утицати на нашу перцепцију јавности, јер су таргетиране лажне вијести имале директан утицај на друштвено дјеловање, што се, на примјер, показало у Великој Британији током дебате о томе треба ли та земља да напусти EU.
Највећа новина нових мјера биће да млађи од 16 година више неће моћи користити друштвене мреже.
EU већ припрема дигиталне аlatе које ће примјењивати да идентификује малољетнике без угрожавања њихових приватних података, тако да дјеца више неће моћи, као до сада, направити налог давањем лажног датума рођења или кориштењем VPН услуга, односно фиктивним мијењањем дигиталне локације.
За спречавање дјеце да приђу друштвеним мрежама биће кориштени софистицирани аlatи које ће с једне стране примјењивати национални регуlatори, попут РАК-а у БиХ, а са друге стране саме пlatформе, како би избјегле плаћање астрономских казни.
Као и у случају ранијих измјена, и овога пута корисници у БиХ и на западном Балкану биће обухваћени новим мјерама једноставно зато што велике компаније неће правити одвојену инфраструктуру за EU и за БиХ, већ ће на све примијенити једнаке критеријуме – оне европске.
Европски утицај и америчке посљедице
Ове мјере амерички технолошки дивови виде као егзистенцијалну пријетњу за њихов финансијски модел, а посебно их погађа то што друге земље чекају да виде европске мјере, које онда копирају у својим системима, што има глобалне импликације. Њихов аргумент је да се под изговором уклањања разних садржаја с нета уводи ограничење слободе говора, и да се смањује простор за изношење другачијих ставова.
Због тога су компаније из Силицијумске долине у Калифорнији, иако раније у највећој мјери симпатизери Демократске партије због либерализма, мултиlatерализма и глобализма, углавном прешле на страну Доналда Трампа, који се жестоко противи свему што може ограничити развој америчке привреде, посебно ако мјере потенцијално могу помоћи Кини у глобалном окршају америчке и кинеске технолошке сфере.
Посљедице за БиХ
Управо је ова регуlatива главни разлог што се америчка спољна политика у БиХ окреће против EU – не зато што то жели Стејт департмент, већ зато што Бијела кућа форсира политику која би ослабила Европску комисију, коју виде као главно тијело које промовише нове дигиталне мјере.
Током ере Џоа Бајдена, америчког предсједника, Америка и Европа покушале су наћи заједнички језик како регулисати дигитални простор, али ни у то вријеме није дошло до приближавања ставова, јер су чак и између америчких демократа и Европљана постојали различити погледи.
Треба додати да ово није једини аспект америчке спољне политике који има утицај на БиХ. На примјер, и енергетске компаније Америке имају проблем с европским настојањем да се ограниче фосилна горива, па су у том смислу на истој страни као и дигиталне компаније.
Са друге стране, одбрамбени сектор и индустрија, који су јако интегрисани с европским добављачима и тржиштима, имају другачије интересе и желе тјешње односе с Европом и не подржавају пут ка конфронтацији Вашингтона и Брисела. Због тога је тешко америчку политику ставити у исти кош, али дигиталне и енергетске компаније у овом тренутку имају већи утицај у Бијелој кући.
Оно што је већ сада извјесно јесте да је европски модел дигиталне регулације постао глобални модел и та инерција више се не може зауставити, али се још не зна како ће овај тренд утицати дугорочно на европско-америчке односе. Земље попут БиХ, која је америчко уставно чедо под европском јурисдикцијом, могле би постати највеће жртве ако се односи трајно погоршају, или у супротном, највећи добитници ако се поправе.
