БиХ се налази на самом дну европске листе зарада. Са просјечном нето пlatом од око 860 евра мјесечно БиХ годишње стоји на приближно 10.300 евра, што је вишеструко мање од европског просјека и знатно мање од свих земаља Европске уније. Према подацима Евростата, просјечна годишња нето пlatа у Европској унији за самца без дјеце износи око 26.929 евра. То значи да радник у EU у просјеку зарађује више него двоструко у односу на радника у БиХ, док је разлика у односу на најбогатије земље и до пет пута већа.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
- Просјечна годишња нето зарада у БиХ износи око 10.300 евра.
- Просјек Европске уније је 26.929 евра, више него двоструко већи.
- Луксембург предњачи са више од 54.000 евра годишње.
- Хрватска има просјечну годишњу пlatу од 17.256 евра, а Словенија 22.503 евра.
- Основни мјесечни трошкови четворочлане породице у БиХ износе око 3.340 КМ.
- Просјечна пlatа у БиХ покрива тек око половине породичних трошкова.
- Економисти упозоравају да раст пlatа губи значај ако га прате раст цијена и трошкова живота.
На врху европске листе очекивано се налази Луксембург са више од 54.000 евра годишње, док Ирска и Данска прелазе 40.000 евра. У овој групи су и:
- Холандија (36.837),
- Белгија (34.642),
- Шведска (34.624),
- Финска (33.641),
- Њемачка (око 31.000)
- и Француска (30.832).
Ове земље не значе само више пlatе, него и економије у којима радник ствара знатно већу вриједност кроз развијену индустрију, услуге и високу продуктивност.
Регион далеко испред БиХ
У средини европске листе налазе се:
- Шпанија и Италија, са око 24.000–25.000 евра,
- док Естонија, Словенија и Кипар биљеже између 20.000 и 25.000 евра.
И у том дијелу Европе разлика у односу на БиХ остаје велика, али се види и тренд приближавања стандарда унутар EU.
На дну EU листе налазе се:
- Мађарска (12.967 евра),
- Румунија (13.233),
- Грчка (15.050),
- Словачка (15.686)
- и Пољска (16.163).
Иако су то земље које су по развоју ближе БиХ, оне и даље имају осјетно више пlatе, уз континуиран раст зарада у посљедњим годинама.
У поређењу са регионом, разлика је још јаснија. Хрватска има око 17.256 евра годишње, док Словенија иде на око 22.503 евра. То значи да радник у Хрватској у просјеку заради готово двоструко више него у БиХ, а у Словенији и више него двоструко. Другим ријечима, оно што се у БиХ заради током цијеле године, у сусједним развијенијим економијама заради се у много краћем времену, што директно утиче на одлазак радне снаге.
Висина пlatе није једино мјерило
Међутим, стручњаци упозоравају да саме бројке не дају потпуну слику. Економиста Фарук Хаџић каже да се економска ситуација не може посматрати само кроз висину пlatа, јер оне често не прате стварни животни стандард.
– Повећање пlatа само по себи не значи и бољи живот ако истовремено расту цијене основних намирница и трошкови живота. Кључно је питање колико грађанима заиста остаје на располагању након свих издатака – истакао је Хаџић за „Глас“.
Он упозорава и да се у БиХ често наглашава раст пlatа, али да је тај раст у пракси у великој мјери умањен поскупљењима у кључним секторима, наводећи да разлика у пlatама између БиХ и EU није случајна, већ одраз различитих економских модела и продуктивности.
Према његовим ријечима, дио те разлике ублажавају ниже цијене у мање развијеним земљама, али не у довољној мјери да се јаз суштински затвори. На крају је поручио да кључно питање није само колика је пlatа, него шта се за ту пlatу може купити.
Просјечна пlatа покрива тек половину трошкова
У БиХ, према процјенама, основни мјесечни трошкови за четворочлану породицу износе око 3.340 марака, што значи да просјечна пlatа покрива тек око половине тих издатака. У таквим условима, и домаћинства са двије просјечне пlatе често једва покривају основне трошкове, без простора за озбиљнију уштеду. Док се Европа све више изједначава по примањима и стандарду, БиХ остаје изван тог процеса и та разлика више није само статистика, него питање правца у којем се економија креће.
