Европа је након политичког потреса у Бугарској највјероватније добила новог Виктора Орбана. У центру тог заокрета налази се Румен Радев, бивши предсједник, генерал и војни пилот, који је из институционалне улоге шефа државе прешао у политички покрет који је на недјељним парламентарним изборима остварио резултат који му омогућава да преузме контролу над извршном влашћу.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
- Румен Радев остварио убједљиву побједу на изборима са око 45% гласова и 128 од 240 мандата
- Његова странка има стабилну већину и може самостално формирати владу
- У анализама се Радев све чешће пореди са Виктор Орбан због суверенистичке политике
- Побједа се тумачи као ударац за Европску унију и Брисел
- Кључну улогу у изборном резултату имали млади бирачи (18–35 година)
- Радев заступа јачање државе, борбу против корупције и већу контролу над стратешким секторима
- Критичан је према санкцијама Русији и залаже се за дипломатска рјешења у украјинском сукобу
- Подржава „енергетски прагматизам“ и очување стабилних извора снабдијевања (укључујући сарадњу са Русијом)
- Могуће јачање блока европских лидера са суверенистичким ставовима (помињу се Фицо, Бабиш, Мелони)
- У Бриселу изражена забринутост и изненађење изборним исходом
На парламентарним изборима његова политичка партија „Прогресивна Бугарска“ остварила је око 45 одсто гласова и освојила 128 од 240 мандата у бугарском парламенту, чиме је обезбијеђена стабилна већина за формирање владе без потребе за коалиционим партнерима. Иако та већина није довољна за уставне промјене без шире политичке подршке, она Радеву даје изузетно снажну позицију у систему који је годинама био обиљежен политичком нестабилношћу, честим изборима и краткотрајним владама.
У том контексту, у дијелу европских и регионалних анализа све чешће се појављује оцјена да је Европа добила новог Орбана. Поређење са мађарским премијером Виктором Орбаном заснива се на сличном политичком обрасцу: нагласак на државном суверенитету, критички однос према дијелу политика Европске уније и инсистирање да национални интереси имају примат над заједничким европским директивама.
Ударац Бриселу
Према ријечима политичког аналитичара и стручњака за геополитичке односе Владимира Пребирачевића, изборна побједа Румена Радева у Бугарској представља велики политички ударац за Брисел, посебно након еуфорије у дијелу европских центара моћи због изборног пораза Фидеса и Виктора Орбана у Мађарској.
– Вратило им се попут бумеранга. Ово ме подсећа на ону стару народну пословицу, ко се задњи смеје, најслађе се смеје. Победа Радева говори да идеја суверенизма, није мртва, напротив да се она и даље шири попут неког доброћудног вируса. Изборни пораз Орбана је био резултат огромног притиска са стране, поготово из Брисела, а поготово из Berlinа, који су од Петера Мађара направили пројекат. У Бугарској то нису успели и мислим да ће Радев бити велики трн у оку Брисела, јер он несумњиво представља класичну верзију једног суверенисте, који интересе своје државе ставља испред интереса бриселских елита. Очигледно су поценили Радева и његов политички успон. Да су у Бриселу веровали да он може победити, верујем да реаговали, и тражили начина да га политички елиминишу, као што су то, примера ради, урадили у Румунији. Доласком на власт Радева, верујем да Бугарска, излази из тог контролисаног европског колосека – истакао је Пребирачевић за „Глас Српске“.
Румен Радев је вјероватно једна од најнеобичнијих политичких фигура у савременој Европи. Рођен 1963. године, каријеру је започео у бугарском ратном ваздухопловству, гдје је постао борбени пилот и касније командант ваздухопловних снага. Та војна позадина, према мишљењу аналитичара, обликовала је његов политички стил – дисциплинован, хијерархијски и усмјерен на државну контролу и институционални ред.
У политику је ушао као независни кандидат и 2016. године постао предсједник Бугарске. Током мандата профилисао се као критичар корупције, политичке нестабилности и слабости институција, уз наратив обнове државности и јачања повјерења у систем.
Према оцјенама појединих аналитичара, његов данашњи политички курс може се описати као спој суверенистичког приступа и институционалног прагматизма, уз изражену тежњу ка јачању улоге државе у кључним областима управљања.
У унутрашњој политици Радев инсистира на борби против корупције као централном политичком питању, уз став да су дугогодишње неформалне политичко-економске мреже поткопале функционисање државе. Залаже се за јачање правосуђа, деполитизацију државне администрације и ограничење утицаја неформалних центара моћи. Економски, заступа већу улогу државе у стратешким секторима као што су енергетика, инфраструктура и одбрамбена индустрија, уз нагласак на социјалну стабилност и заштиту домаће производње.
Када је ријеч о спољној политици, Радев заузима позицију која одступа од класичне проевропске линије. Иако не доводи у питање чланство Бугарске у EUи NATO, он се противи ономе што назива аутоматским усвајањем одлука Брисела без националног консензуса. Посебно је критичан према политици санкција Русији и начину вођења рата у Украјини, при чему инсистира на дипломатском рјешењу и постепеној деескалацији.
Енергетски прагматизам
Истовремено, Радев заступа и такозвани енергетски прагматизам, наглашавајући потребу да Бугарска задржи стабилне и економски испlatиве изворе снабдијевања, укључујући раније енергетске везе са Русијом. У том контексту посебно се истиче очување пројеката попут гасовода „Турски ток“, као и опрез према наглим енергетским реструктурирањима унутар Европске уније. Такође је изражавао резерве према брзини увођења евра, наглашавајући да економска стабилност мора претходити монетарној интеграцији.
У ширем регионалном контексту, дио аналитичара оцјењује да би Бугарска под Радевим утицајем могла постати значајан фактор унутрашњег преиспитивања политика Европске уније, посебно у областима енергетике, миграција и односа према истоку. Такав развој догађаја додатно појачава утисак о постепеном формирању блока држава које заузимају опрезнији или критички став према Бриселу.
Након избора, у институцијама Европске уније доминира став да ситуацију треба пратити без потцјењивања, с обзиром на то да би Радев могао формирати владу са израженим суверенистичким курсом и потенцијалним одступањима од досадашњих политика Брисела.
Реакције међународних посматрача и политичких аналитичара указују и на то да је Брисел затечен оваквим исходом. Золтан Кошкович, аналитичар Центра за основна права, оцијенио је на друштвеним мрежама да је овакав резултат изазвао панику у европским институцијама. Како је навео, у Бриселу се чуло много узвика „Па, до ђавола!“. Он је додао да су „сви напори, црна пропаганда и оркестрирана цурења информација били узалудни“, те да је Радев, заправо, можда чак и „гори за Европску унију од Орбана“.
Поједини бриселски медији, попут портала „Политико“, отворили су и питање могућег новог насљедника Орбанове политичке улоге унутар Европске уније. Поред имена као што су Роберт Фицо, Андреј Бабиш и Ђорђа Мелони, све чешће се као потенцијални фактор у том политичком блоку помиње и Румен Радев, што указује на могуће даље јачање суверенистичких снага унутар Европе, односно либерално-бриселске Европске уније.
Млади одлучили
Према постизборним процјенама бугарских медија, управо су бирачи узраста од 18 до 35 година били један од кључних фактора који су Румену Радеву донијели убједљиву побједу. Према анализама које су урађене, та бирачка група је у значајно већем проценту него раније изашла на изборе, што се повезује са дубоким незадовољством досадашњим политичким елитама, али и општом „изборном уморношћу“ која је годинама пратило Бугарску.
