Predsjednik Finske Aleksander Stub (Alexander Stubb) izjavio je da bi Evropska unija trebalo da razmišlja o značajno većem proširenju i da u budućnosti okupi čak 40 država, pri čemu je posebno naglasio važnost Zapadnog Balkana i pitanje budućnosti Bosne i Hercegovine.
Govoreći na energetskom samitu Eurelectric u Helsinkiju, Stub je rekao da EU mora iskoristiti trenutni geopolitički trenutak kako bi ojačala svoj uticaj u svijetu.
„Evropska strateška autonomija i geopolitička moć često zavise od veličine i obima. Mislim da je najbolja evropska politika ikada bila politika proširenja“, rekao je finski predsjednik, prenosi CNBC.
BiH među važnim pitanjima proširenja
Stub je ocijenio da je Zapadni Balkan i dalje jedan od najosjetljivijih regiona Evrope.
„To je najvrelija tačka u Evropi. Šta ćemo sa Srbijom, Kosovom, Albanijom, Crnom Gorom i Sjevernom Makedonijom? Šta radimo sa Bosnom i Hercegovinom?“, upitao je Stub.
Prema njegovim riječima, Evropska unija mora razmišljati mnogo ambicioznije o svojoj budućnosti i pronaći načine da okupi veći broj država.
„Moramo razmišljati veliko ako želimo da projektujemo moć u svijetu“, poručio je.
Prozor prilike je kratak
Stub smatra da je sada pravi trenutak za ubrzanje procesa proširenja.
„Prozor prilike za proširenje prilično je kratak. Kada se rat u Ukrajini završi i možda dođe do promjena u američkoj administraciji, ljudi će ponovo usporiti i vratiti se raspravama o stvarima koje nisu važne“, rekao je.
Evropska unija trenutno ima 27 članica, a u toku je najveći proces proširenja u posljednjih nekoliko decenija.
Među zemljama kandidatima nalaze se Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Albanija, Sjeverna Makedonija, Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Turska.
Crna Gora i Albanija prednjače
Prema ocjenama evropskih institucija, Crna Gora i Albanija trenutno su najbliže članstvu među državama Zapadnog Balkana, dok Ukrajina i Moldavija ubrzano napreduju u pristupnom procesu.
Stub je rekao da bi Evropska unija trebalo da razmotri i jače povezivanje sa Velikom Britanijom, Norveškom, Islandom, Turskom pa čak i Kanadom, kako bi povećala svoj geopolitički značaj.
„Moramo proširiti ili barem stvoriti dovoljno fleksibilne oblike članstva koji bi mogli okupiti ukupno 40 evropskih država, pa čak i neke koje geografski nisu dio Evrope“, zaključio je finski predsjednik.
