Предсједник Финске Александер Стуб (Алеxандер Стубб) изјавио је да би Европска унија требало да размишља о значајно већем проширењу и да у будућности окупи чак 40 држава, при чему је посебно нагласио важност Западног Балкана и питање будућности Босне и Херцеговине.
Говорећи на енергетском самиту Еурелецтриц у Helsinkiју, Стуб је рекао да EU мора искористити тренутни геополитички тренутак како би ојачала свој утицај у свијету.
„Европска стратешка аутономија и геополитичка моћ често зависе од величине и обима. Мислим да је најбоља европска политика икада била политика проширења“, рекао је фински предсједник, преноси ЦNBC.
БиХ међу важним питањима проширења
Стуб је оцијенио да је Западни Балкан и даље један од најосјетљивијих региона Европе.
„То је најврелија тачка у Европи. Шта ћемо са Србијом, Косовом, Албанијом, Црном Гором и Сјеверном Македонијом? Шта радимо са Босном и Херцеговином?“, упитао је Стуб.
Према његовим ријечима, Европска унија мора размишљати много амбициозније о својој будућности и пронаћи начине да окупи већи број држава.
„Морамо размишљати велико ако желимо да пројектујемо моћ у свијету“, поручио је.
Прозор прилике је кратак
Стуб сматра да је сада прави тренутак за убрзање процеса проширења.
„Прозор прилике за проширење прилично је кратак. Када се рат у Украјини заврши и можда дође до промјена у америчкој администрацији, људи ће поново успорити и вратити се расправама о стварима које нису важне“, рекао је.
Европска унија тренутно има 27 чланица, а у току је највећи процес проширења у посљедњих неколико деценија.
Међу земљама кандидатима налазе се Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Албанија, Сјеверна Македонија, Украјина, Молдавија, Грузија и Турска.
Црна Гора и Албанија предњаче
Према оцјенама европских институција, Црна Гора и Албанија тренутно су најближе чланству међу државама Западног Балкана, док Украјина и Молдавија убрзано напредују у приступном процесу.
Стуб је рекао да би Европска унија требало да размотри и јаче повезивање са Великом Британијом, Норвешком, Исландом, Турском па чак и Канадом, како би повећала свој геополитички значај.
„Морамо проширити или барем створити довољно флексибилне облике чланства који би могли окупити укупно 40 европских држава, па чак и неке које географски нису дио Европе“, закључио је фински предсједник.
