У градовима широм Француске 17. октобра дошло је до сукоба између полиције и демонстраната, а на улице су изашле десетине хиљада људи у оквиру протеста изазваних растућим трошковима живота и погоршањем јавних услуга. Протести су међу најнасилнијим у тој земљи у посљедњих неколико година.
Протести трају око мјесец дана, а у Марсељу су ескалирали у физичке сукобе демонстраната и полиције. На главном тргу стотине демонстраната гађале су полицију пројектилима и ватрометом, на шта је полиција одговорила сузавцем. Пламен је захватио зграду туристичког бироа.
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је до средине поподнева ухапшено око 270 људи након насилних инцидената у Паризу, Марсељу, Рену, Тулузу и Анжеу. Насиље је укључивало покушаје пљачке, сукобе са полицијом, паљење градског мобилијара и нападе на институције власти и медијске куће. За немире је окривљена „ултраљевица“.
Ватрогасци се боре са посљедицама протеста, на улицама горе аутомобили, а један од најпрепознатљивијих тргова постао је поприште пожара и уличних борби. У Паризу је полиција била посебно присутна у близини Јелисејских поља и Тријумфалне капије, које су искључене из рута демонстрација.
Демонстранти у флуоресцентним прслуцима блокирали су улице, подсјећајући на покрет „Жути прслуци“. У Бордоу је полиција добила појачање и покушала да растјера демонстранте, док су на барикадама и уличним жардињерама избили пожари.
У Марсељу је неколико десетина демонстраната насилно ушло у предворје градске скупштине узвикујући „Ово је револуција, заузимамо Бастиљу“, али их је полиција растјерала и заузела положај испред зграде. Претходно је нападнута полицијска станица са разбијеним прозорима и баченим димним бомбама.
Протести су почели средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза, због катастрофалних услова у просвјети. Током наредних седмица протести су се проширили на средње школе и факултете широм земље, уз масовне блокаде и сукобе са полицијом.
Синдикатима, родитељима и активистима покрета „Жути прслуци“ придружили су се демонстранти са захтјевима за реформу образовања и против високих трошкова живота, раста цијена горива и владиних мјера штедње.
Ученици траже више наставника, боље финансирање школа, рјешавање проблема претрпаних одјељења и дотрајалих школских објеката, као и промјене у универзитетском систему уписа Парцоурсуп. Већину демонстраната чине средњошколци узраста од 15 до 18 година, уз повремено присуство студената.
Иако су захтјеви углавном образовни, поједине демонстрације прерасле су у сукобе, вандализам и подметање пожара.
