САРАЈЕВО– Са одласком Зукана Хелеза са чела ресора одбране у прошлост ће отићи и многе његове идеје које је заговарао, а међу њима и она о успостављању резервног састава Оружаних снага (ОС) БиХ.
Хелез је донио и правилник о успостављању резервног састава ОС БиХ, али се од тога даље није одмакло. Према изјавама наших саговорника, све ће и остати само на правилнику, јер за Хелезов испланирани подухват нема новца, али ни потребе и политичког консензуса.
„Од тога неће бити ништа до краја године, а чисто сумњамо и након тога. Једноставно нема новца за формирање резервног састава, а не постоји ни потреба, имајући у виду да садашњи активни састав Оружаних снага покрива све задатке“, казао је саговорник „Гласа“ из ресора одбране.
Када је ријеч о финансијском оквиру за успостављање резервног састава за идућу годину, исти саговорник наводи да је све под великим упитником, имајући у виду горњу границу расхода коју је дефинисало Министарство финансија и трезора БиХ.
„Ту се стално спомиње неки број од 16 припадника резервног састава који би били ангажовани. Ништа се са тим бројем не добија, с обзиром на чињеницу да закон предвиђа половину припадника резервног у односу на активни састав. То би према закону требало да буде, дакле, око 5.000 припадника у резерви. Све ово довољно говори о Хелезовој идеји и како ће она завршити“, наводи наш саговорник и додаје да је прича о успостављању резервног састава Оружаних снага била изборна те да сада, када су избори окончани, то више неће нико ни спомињати.
Подсјећа и да је Хелез донио Правилник о успостављању резервног састава, јер му то омогућава закон, али да и даље остаје маса отворених питања, без обзира на донесени акт.
„Међу тих 16 припадника о којима се прича уопште не видимо љекаре и инжењере, гдје смо у дефициту, већ само видимо позиције које већ имамо у активном саставу. Са одласком Хелеза та прича ће у потпуности спласнути. Већ се о томе не прича сада, јер чим су завршени избори и та прича је изгубила смисао. Она је била само у функцији предизборне кампање“, наводи саговорник из ресора одбране.
Осврћући се на четворогодишњи мандат Хелеза на челу ресора одбране БиХ и потенцијалног новог министра који ће руководити тим министарством, наводи да „систем не би могао да издржи још једног Хелеза или њему сличног“.
„То би водило у потпуно урушавање. Вјерујемо да ни Бошњаци након свега неће подржавати такав приступ“, наводи наш саговорник уз закључак да је Хелез међу свим досадашњим министрима одбране на нивоу земље највише урушио односе међу народима у БиХ.
И стручњаци за безбједност наводе да посљедње четири године Хелез са позиције министра одбране није донио ништа добро БиХ.
„Све што је радио радио је против БиХ и за њега су везане бројне афере, лажи, манипулације и обмане, све оно што један министар никада не би требало да посједује. Дијелио је људе и уводио вјерски фанатизам у Оружане снаге те пријетио дроновима и хаубицама. Нажалост, за њега не можемо ништа позитивно рећи када је ријеч о раду и дјеловању са позиције министра“, казао је раније за „Глас“ стручњак за безбједност Слободан Жупљанин.
Нагласио је и да су грађани БиХ, првенствено они из ФБиХ, увидјели да Хелез никоме ништа добро није донио.
„Сигурно ће он и из посланичке клупе правити одређену штету и компликовати ситуацију те угрожавати разговоре између три народа и два ентитета, али су сада његови домети и утицаји минорни. Све што је могао максимално да наштети, он је то урадио у улози државног министра, а као посланик ће имати много мање могућности за то. Остаће запамћен у историји народа у БиХ као неко ко је стално долијевао уље на ватру и пријетио“, закључио је Жупљанин.
Зукан Хелезје у марту 2024. године најавио да ће БиХ за 15 дана почети масовну производњу дронова самоубица (камиказа).
Када је рок прошао, званичне потврде о производњи није било, а Министарство спољне трговине и економских односа БиХ демантовало је да је иједна домаћа фирма регистрована или поднијела захтјев за производњу и извоз такве врсте војних дронова.
Поред тога Хелез је крајем 2023. године јавно тврдио да на простору Републике Српске постоје војни кампови за обуку у којима руски инструктори обучавају паравојне формације.
Ове његове изјаве изазвале су озбиљну политичку кризу, а сви надлежни за безбједност тада су изјавили да немају никакав податак нити доказ који би поткријепио постојање таквих кампова.
