Како изгледа љетни јеловник који доноси виталност? Чувени кувар открива како се хране светогорски монаси и које су тајне здраве исхране без тешких масноћа.
Док током љетних врућина трагамо за идеалним освјежењем и балансом, тајна здраве исхране крије се у традицији старој вијековима. Исхрана на Светој гори се и током најтоплијих дана заснива на умјерености, а њен љетни јеловник чине природни производи без адитива који тијелу пружају снагу и лакоћу. Три специфичне и јефтине намирнице чине основу њихове љетне трпезе, док строга правила припреме и оброци који трају свега 15 минута показују како овај древни режим исхране чува здравље и виталност.
Отац Епифаније Милопотамис, познати кувар са Свете Горе, у једном интервјуу објаснио је да се исхрана монаха заснива искључиво на природним производима које даје грчка земља. Храна је једноставна, без конзерванса, вјештачких додатака и тешких масноћа, а оброци су мали и увијек праћени захвалношћу и молитвом.
Према његовим ријечима, оно што се готово увијек налази на трпези светогорских монаха јесу шумско воће, печурке и зелене саlatе. Управо ове три намирнице посебно су заступљене и током топлијих мјесеци јер су лагане, хранљиве и богате витаминима и минералима. Осим тога, монаси једу рибу умјесто меса, док се током поста уздржавају од млијека, јаја и сирева. Шкољке, лигње и хоботнице на њиховој трпези појављују се ријетко, углавном током поста, јер их православна традиција сматра бескрвним плодовима мора.
Отац Епифаније истиче да квалитет намирница има пресудну улогу, али и начин на који се храна припрема.
“Треба кувати са молитвом на уснама и љубављу у срцу. Тада ће јело бити и укусно и здраво.
Ни начин припреме није препуштен случају. Маслиново уље користи се само уторком, четвртком, суботом и недјељом, док се осталим данима храна спрема без уља и других масноћа попут путера, маргарина или свињске масти, пише Она.
Иако не једу сlatкише нити пију алкохол, монаси себи повремено дозволе мало халве или ратлука, шољицу кафе и чашу вина. Међутим, све се конзумира у веома малим количинама.
Отац Епифаније често наглашава да није завршио кулинарску школу, већ је занат учио од старијих монаха.
“Нисам ишао у школу за кување и немам никакву диплому. Али, док сам био поред старијих, научио сам како да пржим лук на лаганој ватри: што се лук дуже пржи, то ће бити укуснији. Научио сам и да је за кување било ког јела потребно стрпљење”.
Зашто њихов оброк траје само 15 минута?
На Светој гори оброк није прилика за дуго сједење и разговор, већ дио монашког поретка. Током јела влада потпуна тишина, док један монах наглас чита одломке из Светог писма или житија светитеља. Када старешина манастира да знак да је оброк завршен, сви устају од стола – без обзира на то да ли су завршили са јелом. Због тога оброк најчешће траје свега 15 до 20 минута, а циљ није да се човјек наједе, већ да узме онолико хране колико је тијелу заиста потребно.
Умјереност се сматра једном од најважнијих врлина, па монаси никада не једу до ситости, чак ни када није пост. Управо такав начин исхране – једноставне намирнице, мале порције, одсуство претјеривања и захвалност за сваки залогај – вијековима је саставни дио светогорског живота и један од разлога због којих многи овај режим сматрају примјером здраве и уравнотежене исхране.
