У Сједињеним Америчким Државама данас се одржавају међуизбори који би могли одлучити да ли ће странка Доналда Трампа успјети да задржи већину у америчком Конгресу.
Иако би резултат могао имати значајне глобалне посљедице, укључујући Босну и Херцеговину и западни Балкан, важно је нагласити да, према америчком Уставу, извршна овлаштења у области спољне политике припадају америчком предсједнику, па се не очекује велика суштинска промјена у америчком спољнополитичком курсу.
Два могућа сценарија након избора
Први сценарио предвиђа да демократе преузму контролу над Представничким домом Конгреса, док би републиканци задржали Сенат. Други, мање вјероватан, али могућ сценарио, јесте да демократе преузму контролу над оба дома, чиме би значајно повећали свој утицај у америчкој политици.
Ипак, сама спољнополитичка оријентација САДне би се нужно промијенила јер Трамп и његов тим имају широка овлаштења да формулишу политику према својим циљевима. Изузетак би могао настати уколико дио републиканаца, због евентуално лошег изборног резултата који би могли приписати Трамповој непопуларности, одлучи да му окрене леђа и у сарадњи с демократама затражи промјене појединих спољнополитичких приоритета.
Могући утицај на БиХ
У оба дома Конгреса постоје републиканци који сматрају да је политика Милорада Додика, предсједника СНСД-а, превише блиска Русији. Уколико се промијени однос снага унутар Републиканске странке, један од могућих сценарија је појачан притисак на Бањалуку да промијени своју спољнополитичку оријентацију.
Демократе би такођер могле преузети контролу над важним конгресним одборима, посебно онима који се баве спољном политиком или одбраном, што би им омогућило активније укључивање у процесе кроз политичке контакте или финансијску подршку организацијама блиским њиховим циљевима, слично као након што су 2018. године преузели Представнички дом Конгреса.
Односи са NATO-ом и европским савезницима
Postоји широк консензус између републиканаца и демократа о потреби одржавања снажних трансатлантских односа. Међутим, републикански представници су до сада ријетко супротстављали Трампу и углавном су одобравали његов курс који је смањио обим сарадње с европским савезницима.
Уколико републиканци изгубе значајан број мјеста у оба дома, дио њих би се могао дистанцирати од Трампа и показати већи степен политичке самосталности, што би могло утицати и на америчку политику према БиХ.
Различити амерички интереси према EU
Ситуација у односима са Европском унијом је сложенија јер различите интересне групе у Вашингтону имају различите приоритете. Амерички технолошки сектор жели мање регулације интернета и дигиталних технологија у Европи, док амерички нафтни и енергетски сектор има интерес да EUзабрани увоз руских енергената, што би повећало потражњу за америчким енергентима.
Због тога промјена односа снага у Конгресу не мора аутоматски значити јединствен амерички приступ свим питањима која се тичу EU.
Трампово насљеђе и дугорочне промјене
Неки елементи Трампове политике тешко да ће се промијенити, чак и ако дође до промјене у Бијелој кући 2028. године. Процеси зближавања европских земаља и јачања односа Европе и Канаде могли би довести до трајних спољнополитичких промјена, због којих амерички утицај у средњорочном периоду неће бити исти као прије Трампа.
Ово би могло представљати једно од најважнијих трајних насљеђа Трампове политике, које ће оставити значајан траг и на БиХ и остале државе западног Балкана.
