Неки људи нису ни устали из кревета, а већ се пријављују на друштвене мреже или одговарају на поруке док им је глава још на јастуку.
Навика која дјелује безазлено, понекад чак и аутоматски – још једна „неизбјежна“ навика модерног живота. Међутим, све већи број психолога упозорава да гледање у мобилни телефон чим се пробудите може промијенити начин на који се мозак носи са остатком дана – и то не на добар начин.
Како објашњава професор Алфредо Родригез-Муњоз, шеф Катедре за психологију на Универзитету Комплутенсе у Madridу, када погледате телефон одмах након буђења, ваш мозак прелази „из стања опоравка у стање узбуне за свега неколико секунди“.
Ова нагла промјена има посљедице. Када су прве ствари које мозак прими након буђења имејлови које треба да прочитате, негативне вијести, хитне поруке или стални подстицаји са друштвених мрежа, осјећај стреса јавља се и прије него што сте доручковали. Дакле, прави проблем није само питање превише времена проведеног пред екраном или губљења драгоцјених јутарњих минута. Проблем има много више везе са тим како нервни систем започиње дан.
Током првих неколико минута након што се пробудимо, мозак пролази кроз посебно осјетљив период за регулисање пажње, когнитивне активности и нашег емоционалног стања. Проблем је у томе што мобилни телефони готово тренутно прекидају овај процес.
“Мозак пропушта постепени прелаз ка активацији и прелази директно у режим захтјева”, објашњава Родригез-Муњоз, преноси британски Хелло.
Можда дјелује као ситница, али овај скок је, са когнитивног аспекта, веома значајан. За ваш мозак, постепено буђење, отварање завјеса, неколико минута лаганог кретања и миран доручак потпуно су другачији од примања лавине информација у тренутку када отворите очи.
Зашто нам је јутарње скроловање по телефону толико „неопходно“?
За многе је буђење и посезање за телефоном готово аутоматски импулс, чак и када не очекују никакве важне поруке. Али зашто се то дешава?
Према ријечима професора Родригеза-Муњоза, када одмах зграбите телефон чим се пробудите, мобилни више не функционише искључиво као технолошки аlat.
Мозак брзо учи да сваки пут када погледате телефон може пронаћи нешто ново, корисно или занимљиво на екрану – и управо тада долазе до изражаја механизми награђивања повезани са новином и неизвјесношћу. Друштвене мреже, обавјештења и поруке осмишљени су да покрену мале, тренутне награде које стварају навику.
Мозак унапријед очекује ову стимулацију и на крају повезује буђење са жељом за новим информацијама. Овој динамици доприноси и чињеница да многи људи спавају са телефоном на ноћном ормарићу и користе га као аларм, што значи да контакт са уређајем почиње истог тренутка када се аларм огласи сваког јутра.
Правило од 15 минута ујутру
– Понекад је најважнија промјена много једноставнија: дозволити мозгу да се пробуди прије него што га укључите у буку свијета.
Одлагање коришћења телефона за само 15 или 20 минута већ може помоћи у бољој регулацији менталне активности.
– Побрините се да прва ствар коју ваш мозак види када се пробудите не буде обавјештење. Отварањем прозора, лаганим разгибавањем или доручком без непосредних дигиталних подстицаја омогућавате мозгу да тај прелаз обави постепено.
