Иако многи поврће кувају док потпуно не омекша, управо предуго кување доводи до губитка важних витамина и природне боје.
Највећи проблем представља дуготрајно кување на високим температурама. Витамини топљиви у води, попут витамина Ц и фолне киселине, посебно су осјетљиви на топлоту те се лако губе ако поврће дуго стоји у кључалој води. Истовремено, природни пигменти који зеленом и наранџастом поврћу дају препознатљиву боју постепено се разграђују, због чега оно постаје безбојно и губи свјеж изглед.
Како би поврће задржало своју боју, хрскаву текстуру и што више хранљивих састојака, препоручује се кратко кување или припрема на пари. У већини случајева довољно је да се поврће кува до три минута у кључалој води, након чега би требало да остане благо хрскаво.
Додавање мале количине соли у воду може помоћи очувању зелене боје, док се још бољи резултат постиже такозваним „леденим шоком“. Одмах након кувања поврће треба пребацити у посуду с веома хладном или леденом водом како би се зауставио процес термичке обраде. Управо ову методу често користе професионални кувари како би поврће задржало свјеж изглед и интензивну боју, преноси B92.
Међу најбољим начинима припреме истиче се кување на пари јер поврће не долази у директан контакт с водом. На тај начин чува се већи дио витамина, али и природни укус намирница. Ова метода посебно се препоручује за броколи, карфиол, тиквице и спанаћ.
Након припреме поврће можете зачинити маслиновим уљем, лимуновим соком, бијелим луком или свјежим зачинским биљем. Осим што побољшавају укус, здраве масти из маслиновог уља доприносе бољој апсорпцији витамина А, Д, Е и К, који су топљиви у мастима.
Уз неколико једноставних трикова могуће је припремити оброк који ће задржати своју боју, текстуру и нутритивну вриједност, а истовремено изгледати привлачно и свјеже на тањиру.
