Кинаје у уторак упозорила Сједињене Америчке Државе да се не мијешају у њене трговинске односе с Ираном, уз поруку да би Peking могао одговорити уколико Вашингтон (Washington) прошири санкције на кинеске компаније у оквиру кампање изолације Техерана.
Из Pekingа поручују да је сарадња с Ираном законита те одбацују покушаје Вашингтона да уведе ограничења која излазе изван надлежности САД-а.
– Кинеска сарадња с Ираном одвија се у оквиру међународног права и не би требала бити нарушена – изјавио је у уторак гласноговорник кинеског министарства вањских послова Лин Ђијан (Лин Јиан).
Упозорење из Pekingа услиједило је након нових америчких мјера усмјерених против компанија у континенталној Кини и Хонг Конгу које Вашингтон оптужује за подршку иранској трговини и набавци.
Санкције засад нису обухватиле велике кинеске банке нити енергетске компаније, али је Вашингтон наговијестио да би нове мјере могле услиједити.
Амерички министар финансија Скот Бесент (Сцотт Бессент) изјавио је да нико није изван домета америчких санкција, док је његово министарство покренуло акцију под називом „Операција Економски изопћеник“ (Оператион Ецономиц Оутцаст), ширу кампању чији је циљ ограничити Ирану приступ међународним комерцијалним активностима.
Peking је узвратио критиком на основе америчких једностраних мјера.
– Кина је у више наврата јасно изразила своје чврсто противљење незаконитим једностраним санкцијама које немају упориште у међународном праву нити одобрење Вијећа сигурности Уједињених нација – рекао је Лин.
Додао је да економски ратови и максимални притисак нису рјешење, упозоривши да би таква политика могла додатно заоштрити сукоб и нарушити међународни економски и финансијски систем.
Из Pekingа је поручено да је Кина спремна реаговати уколико шира кампања америчких санкција угрози њене интересе.
– Кина ће подузети све потребне мјере како би чврсто заштитила своја права и интересе – поручио је Лин.
Peking је већ развио механизме који му омогућавају увођење противмјера против страних појединаца и организација укључених у рестриктивне мјере усмјерене против кинеских компанија и ланаца снабдијевања.
Вашингтон је раније санкционисао неке независне кинеске рафинерије које прерађују иранску нафту. Кинеске власти истовремено су наложиле домаћим компанијама да не поступају у складу с тим мјерама.
Кина је и даље највећи купац иранске нафте, а према изнесеним подацима учествује с око 90 посто у укупној иранској продаји нафте.
Велике државне рафинерије углавном поштују ограничења повезана с иранском нафтом, док мање приватне рафинерије, познате као „чајници“ (теапотс), и даље настављају набављати нафту из Ирана.
Оштрије америчке мјере против великих кинеских компанија могле би имати посљедице по шире односе Вашингтона и Pekingа.
Очекује се да ће се амерички предсједник Доналд Трамп (Трумп) и кинески предсједник Си Ђинпинг (Xи Јинпинг) састати у Вашингтону у септембру. Истовремено, двије земље покушавају одржати једногодишње примирје у трговинском спору.
Америчке мјере најављене ове седмице заобишле су велике кинеске финансијске институције и енергетске компаније, чиме је за сада ограничена могућност директне ескалације између двије највеће свјетске економије.
Међутим, стручњак с Пекиншког универзитета Ванг (Wанг) Донг изјавио је за Financial Times да би увођење строжијих секундарних санкција изазвало снажнију реакцију Pekingа.
– Ако то учине, онда ће Кина наравно апсолутно бранити свој национални интерес – рекао је он.
Кина истовремено заговара смиривање сукоба између САД-а и Ирана.
Кинески званичници упозоравају да би наставак прекида испорука кроз Хормушки мореуз могао изазвати економске посљедице које би се прошириле далеко изван граница Ирана.
Џу Фенг (Зху Фенг), стручњак за међународне односе на Универзитету у Нанђингу (Нањинг), рекао је да Кина не жели бити директно укључена у конфронтацију, али да је изложена нестабилности на енергетским тржиштима у регији Заљева.
Кина се у великој мјери ослања на нафту с Блиског истока, укључујући испоруке из Саудијске Арабије и Ирака.
Предсједник Си недавно се састао с јорданским краљем Абдулахом ИИ (Абдуллах ИИ), док је министар вањских послова Ванг Ји (Wанг Yи) разговарао с колегом из Кувајта. Иран и рат у Гази били су међу темама оба састанка.
За Peking ова порука представља комбинацију противљења америчком економском притиску и настојања да се истовремено спријечи ширење самог сукоба, пише Цласх Репорт.
