Један 28-годишњак са сјевероистока САД-а, познат само као Карл, у лицима људи које сусреће види лице своје мачке Луне. Понекад се догоди и обрнуто: ако је прво лице које ујутро види људско, његове се црте преносе на мачку, али и на друге људе с којима се сусретне током дана.
Ова необична искуства трају већ двије године, након операције на којој је Карлу уклоњен сплет крвних жила који је могао узроковати крварење у мозгу. О случају су извијестили истраживачи са америчког Дартмоутх Цоллегеа и болнице Бригхам анд Wомен’с, преноси Сциенце Алерт.
Спајање лица
Знанствени назив за Карлово стање је просопометаморфопсија, поремећај који узрокује искривљења у перцепцији лица. У његовом случају, то је посљедица ширег стања познатог као палинопсија, у којем се нешто већ виђено – попут лица мачке – поновно појављује или перзистира у видном пољу. Епизоде често трају неколико сати, а понекад и цијели дан, наводе истраживачи у раду објављеном у часопису Цортеx.
Осим необичних комбинација, лица која Карл види дјелују потпуно кохерентно. Пренесене црте се непримјетно стапају с лицем у које гледа, не изгледају као да су само налијепљене преко њега и природно се мијењају с промјеном кута гледања или удаљености.
Посљедица операције мозга
Обрада лица у мозгу увелико овиси о десном темпоралном режњу, чији је дио морао бити уклоњен током Карлове операције. Психолог и неурознанственик Брад Дуцхаине са Дартмоутх Цоллегеа истиче да овај случај показује како се појединачне значајке могу извући из памћења и утјецати на тренутну перцепцију.
Улога умјетне интелигенције
Како би што вјерније приказали шта Карл види, Дуцхаине и његов тим су у сурадњи с пацијентом израдили слику помоћу умјетне интелигенције. АИ аlatи омогућују стварање визуализација у неколико секунди на основу кратких описа, које се затим дорађују док не одговарају ономе што пацијент види.
Умјетна интелигенција истраживачима омогућује прецизније визуализације искустава код искривљене визуалне перцепције, а пацијент може активно судјеловати у процесу стварања тих приказа. То помаже у бољем истраживању проблема и проналажењу начина за контролу поремећаја.
Случај из 1986. године
Ово није први забиљежени случај. У раду из 1986. године описан је случај 58-годишње жене која је, након можданог удара, лица других људи почела виђати с цртама пса пудлице којег је видјела у аутобусу. И код ње је узрок било оштећење мозга, због којег је имала проблема и с препознавањем познатих људи и властитог стана.
Посебан механизам за обраду лица
Случајеви с мачком и пудлицом указују да мозак обрађује лица другачије од осталих визуалних информација, јер су се животињске црте појављивале искључиво на лицима, а не на другим објектима попут намјештаја или дрвећа. То додатно потврђује да перцепција није само пасивно гледање, већ да мозак активно комбинује визуални подражај с другим информацијама.
За дубље разумијевање биће потребно више студија случаја, а умјетна интелигенција ће у томе имати све важнију улогу. Истраживачи очекују да ће фотореалистичне визуализације постати вриједан аlat за документирање таквих искустава.



