Уочи Дана сјећања на жртве Вуковара и Шкабрње, посланик и члан Удружења правник „Вуковар 1991.“ Перо Ковачевић изјавио је да треба поново отворити питање ратне штете и кажњавања одговорних за ратне злочине у односима са Србијом и Црном Гором, пренијели су загребачки медији.
Ковачевић је подржао захтјеве да Русијапlatи ратну одштету Украјини, али је истакао да иста начела треба примијенити и на Србију и Црну Гору због ратних операција током деведесетих на тлу Хрватске.
Он је навео да Хрватскане би смјела одустати од тих питања због добросусједских односа или европске будућности балканских држава.
Говорећи о размјерима ратне штете, Ковачевић се позвао на буџет државне комисије према којем је директна штета настала током ратних дејстава процијењена на око 65 милијарди тадашњих њемачких марака, односно приближно 32 милијарде евра.
Индиректна штета, која укључује трошкове збрињавања прогнаних, губитак бруто домаћег производа и прихода од туризма, процијењена је на знатно већи износ, до 194 милијарде долара или 189 милијарди евра.
Ковачевић је додао да је Хрватска велик дио послијератне обнове финансирала властитим средствима, односно новцем пореских обвезника.
Осврћући се на Вуковар, навео је да је кривични поступак покренут против 1.204 особе, док је правоснажно кажњена 181 особа, за шта одговорност приписује хрватским властима од 2000. године до данас.
Посебно је истакао да је Хрватска требало снажније да искористи дипломатске и европске механизме у односима са Црном Гором како би затражила накнаду дијела ратне штете.
Уочи и током предизборне кампање у Србији све гласније се говори о захтјеву за надокнаду ратне штете, а према медијима у Србији, хрватски медији и агенти обавјештајне агенције укључили су се у борбу против власти Александра Вучића, сматрајући да би проевропске снаге у Србији могле испоручити тражене захтјеве.



