САРАЈЕВО– На јавни конкурс за оператере на бирачким мјестима којим се тражило 3.997 особа пријавило се „свега“ 2.000 кандидата, али може се очекивати да ће пријава које задовољавају бити далеко мање.
ЦИК тражи 3.997 оператера за бирачка мјеста.
На конкурс се пријавило свега око 2.000 кандидата.
Смартматиц је раније пронашао око 1.300 оператера.
Највећи проблем су мање и руралне средине.
Могуће је да један оператер буде задужен за више бирачких мјеста.
„Сада се провјерава да ли се неко од тих кандидата који се пријавио на конкурс пријавио и на конкурс који је расписао ‘Смартматиц'“, испричао је „Независним“ извор близак Централној изборној комисији БиХ.
Разматра се могућност продужења конкурса
Према незваничним информацијама, у ЦИК-у сада разматрају могућност продужења конкурса како би се пријавило још кандидата, међутим та одлука званично није донесена, а план да се свако бирачко мјесто покрије са једним оператером вјероватно неће бити спроведен и извјесно је да ће одређени оператери бити задужени за неколико бирачких мјеста.
Иначе, практично упоредо са Централном изборном комисијом конкурс за оператере на бирачким мјестима расписала је и компанија „Смартматиц“. У принципу, траже се људи који ће на изборни дан водити рачуна о новим технологијама, односно чије задужење ће бити да на дан избора нове технологије функционишу.
Можда вас занима и ово:
Споро гласање, идентификације бирача и инсталација опреме највећи проблеми
Потписивање слипова, бојење бројева и фасцикла највеће промјене за бираче
„Оператер на бирачком мјесту пружа техничку подршку бирачком одбору у раду са специфичном изборном технологијом и поступа у складу с упутством Централне изборне комисије Босне и Херцеговине“, стоји у јавном конкурсу који је ЦИК објавио 6. августа, а који је затворен 15 дана касније.
За овај посао ЦИК нуди накнаду од 310 КМ нето, с тим да су оператери обавезни похађати обуку и успјешно завршити тестирање које организује ЦИК, затим пружати подршку члановима бирачког одбора, а према потреби објашњавати и бирачима начин кориштења уређаја. Такође, њихов посао је и отклањање основних техничких потешкоћа на опреми, као и да пријаве сложеније кварове надлежној техничкој подршци, а обавезно је и да обаве послове припреме и инсталације опреме на бирачком мјесту дан прије одржавања избора.
Занимљиво, ЦИК је овај конкурс расписао иако је то био посао „Смартматица“, који је такође ангажовао одређен број оператера. Према незваничним информацијама, обавеза ангажовања оператера је на „Смартматицу“, који је као „најбољи“ понуђач изабран на тендеру за набавку нових технологија. Наводно, „Смартматиц“ је за овај посао ангажовања оператера добио 2,4 милиона КМ за два изборна циклуса, међутим није успио наћи довољан број кандидата да би се покрило свако бирачко мјесто, а на чему су наводно инсистирали из ЦИК-а. Из тог разлога и ЦИК је расписао конкурс, међутим на њега се, као што смо већ навели, у првом кругу пријавило тек око 50 одсто од укупног броја тражених кандидата.
„Смартматиц“ је конкурс којим траже оператере за разлику од ЦИК-а расписао још у јулу, али су, према информацијама које су пренијели поједини медији, успјели наћи тек око 1.300 оператера.
Како незванично сазнајемо, и ЦИК-у и „Смартматицу“ највећи проблем да нађу адекватне оператере су мале или руралне средине, док у градовима као што су Бањалука, Сарајево и Мостарто и није толики проблем.
Иначе, осим скоро 4.000 оператера које тражи, ЦИК мора наћи и око 10.000 предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, и тај процес је у току.
Подсјећања ради, на изборима ове године који се одржавају 4. октобра први пут биће кориштене нове изборне технологије, односно уређаји за биометријску идентификацију бирача и скенери који ће скенирати гласачке листиће. Због нових технологија гласање и организација гласања овај пут биће велики логистички изазов с обзиром на то да на свако бирачко мјесто треба довести, инсталирати и одвести опрему. Осим тога, на овим изборима бирачи ће добити значајно више бирачких листића па ће тако у Републици Српској умјесто досадашња четири, овај пут добити чак шест листића, а у Федерацији БиХ умјесто четири чак седам бирачких листића. Према пилот-пројекту кориштења нових технологија, који је спроведен на локалним изборима 2024. године, просјечно вријеме гласања са новим технологијама износило је између 40 и 44,9 секунди, међутим може се очекивати да то овај пут траје знатно дуже с обзиром на то да су на тим изборима 2024. године кориштена само два гласачка листића.
