Док већина држава издаје милионе пасоша својим грађанима, једна од најрјеђих путних исправа на свијету постоји у свега 500 примјерака.
Ријеч је о дипломатском пасошу Сувереног малтешког витешког реда, католичке вјерске и хуманитарне организације.
Суверени малтешки витешки ред, познат и као Малтешки витезови, посебна је међународна институција која се не уклапа у уобичајену дефиницију државе.
Има сопствени устав, владу, дипломатску службу, поштанске марке, валуту и пасоше, али нема територију над којом би имао суверенитет.
Сједиште му је у Риму, гдје посједује двије зграде са екстратериторијалним статусом. Његова најпознатија путна исправа, црвени дипломатски пасош, толико је риједак да га многи гранични полицајци никада нису имали прилику да виде.
Према подацима које је представник Реда изнио за CNN 2024. године, у оптицају је било свега око 500 таквих пасоша, што га чини једним од најрјеђих дипломатских путних докумената на свијету.
Црвени пасош са зlatним словима
Црвени пасош садржи назив организације исписан зlatним словима на француском језику, Ордре Соувераин Милитаире де Малте, као и њен грб.
Намијењен је члановима Сувереног савјета, шефовима дипломатских мисија и члановима њихових породица. Дакле, не добијају га сви припадници Реда, којих широм свијета има око 13.500, укључујући витезове, даме и капелане.
Пасоши се издају искључиво за вријеме обављања одређене дужности.
Велики мештар, који се бира на десет година и може бити поново изабран, има пасош са најдужим роком важења. Остали дипломатски пасоши важе четири године и користе се за службена путовања.
Документ има 44 странице са воденим жигом малтешког крста, без фотографија или других украсних детаља.
Његова посебност није у раскоши, већ у изузетно ограниченом броју примјерака и дипломатском статусу који носиоцу омогућава путовања у државе које признају ову путну исправу.
Према ријечима представника Реда, дипломатски пасош признаје приближно двије трећине држава чланица шенгенског простора. Ред такође одржава блиске односе са бројним државама, међу којима су Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе.
Историја Малтешког реда
Историја Малтешког реда сеже у Јерусалим, око 1099. године, када је настао као витешки ред повезан са пружањем помоћи ходочасницима и његом болесника. Папа Паскал ИИ признао је његову самосталност 1113. године документом Пие постуlatио волунтатис, који се данас чува у Националној библиотеци Малте.
Године 1530. шпански краљ Карло В додијелио је витезовима малтешки архипелаг.
На Малти су остали све до 1798. године, када их је Наполеон Бонапарта протјерао током француске инвазије. Након тога Ред је неко вријеме дјеловао из различитих европских градова, а данас му је сједиште у Риму.
Иако нема сопствену територију у уобичајеном смислу, Ред има дипломатске односе са стотинак држава и статус сталног посматрача у Уједињеним нацијама.
Његов међународни положај заснива се на дугој традицији и посебном правном статусу, а не на контроли над одређеном државном територијом.
Хуманитарне активности Малтешког реда
Малтешки ред данас је много више од историјске витешке институције. Његове хуманитарне активности обухватају приближно 120 држава, а укључују помоћ избјеглицама, медицинску његу становништва погођеног ратовима и природним катастрофама, управљање болницама, амбулантама и медицинским центрима, као и помоћ старијим особама и особама са инвалидитетом.
Организација учествује и у раду народних кухиња, пружању прве помоћи и хитном збрињавању становништва у кризним ситуацијама. Управо је хуманитарна дјеlatност један од главних разлога због којих Ред одржава дипломатске односе са државама широм свијета.
Трагови витезова на Малти
Иако је Ред прије више од два вијека изгубио контролу над малтешким острвима, трагови његове владавине и данас су видљиви на бројним историјским локацијама.
Једна од најпознатијих је тврђава Форт Сент Анђело у Великој луци, која је некада служила као сједиште витезова. У њеном горњем дијелу налази се капела посвећена Светој Ани, о којој се и данас стара Ред. Посјетиоци могу да разгледају дијелове тврђаве повезане са великом опсадом Малте 1565. године, када су се витезови бранили од османске војске.
У Мдини, некадашњој малтешкој престоници, историја Реда представљена је и кроз аудиовизуелну изложбу која приказује његов долазак на острво и период владавине.
У главном граду Валети налази се Национална библиотека Малте, у којој се чувају оригинални документи и рукописи повезани са историјом Реда, укључујући папински документ из 1113. године. У близини је и Паlatа великог мештра, некадашње сједиште витезова, чије дворане и данас чувају фреске и портрете повезане са њиховом историјом.
Веза са Каравађом
Малтешки ред повезан је и са једним од најпознатијих сликара италијанског барока, Микеланђелом Меризијем да Каравађом.
Умјетник је 1607. године стигао на Малту након што је у Риму убио мушкарца у двобоју и побјегао од власти. Витезови су га примили у Ред, а убрзо је постао дворски сликар.
Међутим, Каравађо није дуго уживао повлашћени положај. Због насилног понашања и нових сукоба избачен је из Реда, а касније је побјегао са Малте након што је био затворен.
Његово најпознатије дјело повезано са тим периодом јесте монументална слика „Одрубљивање главе Светом Јовану Крститељу“, која се чува у конкатедрали Светог Јована у Валети. Ријеч је о највећој познатој Каравађовој слици и једином његовом потписаном дјелу.



