Седница Савета безбедности UN о Косову и Метохији показала је да UNМИК мисија остаје, упркос покушајима САДи Велике Британије да се суспендује. После дужег времена критикована је репресија над Србима и њиховим институцијама. Србијамора да инсистира на поштовању Резолуције 1244 и да правду за српске жртве учини делом међународне агенде.
Према оцени дипломате др Зорана Миливојевића, једна од најважнијих порука седнице јесте то што је извештај шефа UNМИК-а био уравнотеженији и позитивнији него претходни, уз критички осврт на поступке приштинских власти, како у односу на Специјализована већа, тако и у погледу односа према српском народу.
„После дуго времена имали смо један критички осврт на репресију која се примењује према српском народу и према српским институцијама“, истиче Миливојевић.
Миливојевић указује да су САД и Велика Британија поново покушале да отворе питање суспензије UNМИК-а, али да до тога није дошло. Он сматра да се међународна атмосфера постепено мења и да су притисци и реакције других учесника на седници овога пута били слабији него раније.
За Србију је, наглашава он, посебно важно то што Русијаи Кинаостају при ставу да се Резолуција 1244 Савета безбедности UN мора доследно да се штити, као и да статус Косова и Метохије под мандатом Уједињених нација мора бити очуван.
„Одлучност Руске Федерације и Кине је да се Резолуција 1244 штити до краја, да се статус Косова и Метохије под мандатом Уједињених нација апсолутно очува и убудуће и да нема говора о суспендовању UNМИК-а као цивилне мисије“, истиче Миливојевић.
Он додаје да је за Београдод кључног значаја и то што обавезујући карактер резолуције остаје на снази, јер представља један од главних аргумената Србије у међународним односима када је реч о Косову и Метохији.
Говорећи о наступу представника Приштине на седници Савета безбедности UN, Миливојевић оцењује да се политика привремених институција и даље ослања на оптужбе против Србије и покушаје њеног дискредитовања, али да такви аргументи овога пута нису имали значајнији одјек. Глаук Коњуфца се користио уобичајеним стереотипима, који, показује се, све мање „пију воду“.
Истовремено, поново су упућени позиви на дијалог Београда и Приштине, уз инсистирање на спровођењу постигнутих споразума, укључујући Охридски договор, Бриселски споразум и формирање Заједнице српских општина.
„Имамо оно стандардно позивање на дијалог, покушај да се ствари врате на политички терен. Прозивају обе стране, али и позивају на Охридски споразум и на Заједницу српских општина, на потребу да се она успостави и да и Приштинаиспуни своје обавезе“, наводи Миливојевић.
Према његовим речима, поруке са седнице указују и на то да постоји притисак да се рад Специјализованих већа у Хагу не доводи у питање. Миливојевић сматра да западни центри моћи имају интерес да тај механизам настави да функционише, између осталог и као средство одржавања одређене врсте политичке равнотеже у односу на Србију.
У том контексту, он указује и на помињање догађаја у Бањској, оцењујући да се тиме, по његовом мишљењу, настоји да и Србија преузме одређене обавезе.
Миливојевић сматра да Србија након седнице Савета безбедности UN треба да настави да држи питање Косова и Метохије високона међународној агенди и да доследно инсистира на три кључна захтева.
- Први је да правда мора бити једнака за све, што подразумева да у процесуирању злочина и утврђивању одговорности не смеју бити занемарене српске жртве.
- Други је очување Резолуције 1244 и улоге Уједињених нација, укључујући обавезујући карактер тог документа и међународни оквир у којем делују UNМИК и КФОР.
- Трећи је појачана дипломатска активност Србије, која би, како истиче Миливојевић, требало да буде заснована на аргументима о неодрживости косовске независности.
