Владимир У. (31) из Бањалуке 2023. године одлучио је да спакује кофере и заједно са тек вјенчаном супругом крене пут Њемачке у покушају да обезбиједи што бољи живот. Пут га је довео до Минхена гдје се запослио. Како каже, успио је да се снађе и дође у ситуацију да он и супруга врло брзо направе одређену уштеђевину, која је касније искоришћена за санацију очеве куће у Бањалуци. А онда се све промијенило.
Како каже, све оно што се некако наслућивало, али и чега су се многи прибојавали, задесило је Њемачку. То више није иста земља. Трошкови живота су удвостручени, све је више отказа и све је израженији осјећај несигурности.
– Недавно ме је позвао пријатељ који већ годинама живи и ради у Аустрији. Како ми је пренио, тамо је ситуација знатно боља, те ми је понудио да дођем. Прихватио сам, нисам пуно размишљао, јер економска ситуација у Њемачкој из дана у дан постаје све тежа и компликованија за нормалан живот. У крајњем случају, није искључено ни да се вратим у Бањалуку и тамо покушам нешто – истакао је Владимир додајући да све више људи са балканских простора по први пут након деценија озбиљно размишља о одласку из Њемачке, али и евентуалном повратку у домовину.
ПЛАТЕ РАСЛЕ, АЛИ…
Исповијест Владимира само је једна од многобројних које се протеклих неколико мјесеци могу чути, али и прочитати на друштвеним мрежама. Сличну причу за „Глас Српске“ изнијела је и Милијана П. са тренутном адресом боравка у Минхену. Како каже, већ девет година је у Њемачкој и ради као фризер.
– Донедавно смо некако састављали крај са крајем, али у посљедње вријеме то је немогуће. Трошкови живота су знатно порасли, па је за стан потребно издвојити од 1.000 до 1.500 евра, па чак и више од тога. Без додатних послова поред оног основног, то је све немогуће исфинансирати – казала је она „Гласу“ додајући да су комуналне услуге прво скочиле по избијању рата у Украјини, а затим и сукоба на Блиском истоку.
Како је навела, има намјеру да се ускоро врати у Бањалуку, гдје би започела сопствени бизнис..
НИШТА БЕЗ РОДИТЕЉА
И сами медији указују да од некада лагодног и безбрижног живота у Њемачкој готово ништа није остало. Како наводе, док су старије генерације некада од једне плате градиле куће, данашње, упркос већим износима на платним листама, без помоћи породице често не могу да покрију ни основне трошкове живота.
Како пише лист „Билд“, многи људи између 30 и 50 година у Њемачкој више не могу себи да приуште безбрижан живот какав су имали у дјетињству и младости. Како даље открива овај лист, готово половина родитеља наставља да финансијски помаже дјецу и након завршетка школовања или студија.
Истраживања показују да 23 одсто родитеља из генерације „бејби-бумера“ мјесечно уплаћује до 150 евра својој одраслој дјеци, док пет одсто њих даје чак више од 450 евра мјесечно.
Деценије економског раста донијеле су тој генерацији благостање, које сада, још за живота, преносе на потомке. Због тога, наводи се у тексту „Билда“, неки родитељи посежу и у сопствене пензије.
НЕНАУЧЕНЕ СТАРЕ БОЉКЕ
Европа се већ извјесно вријеме налази у великим проблемима, како због успоравања привредног раста, тако и због поновног јачања инфлације. Према подацима Евростата, она је у еврозони у марту износила 2,6 одсто.
Иако њен ниво, према ријечима економиста, формално не указује на кризну инфлацију, проблем лежи у њеној структури, јер су услуге сада главни покретач раста цијена. Стара бољка остаје и енергетски сектор, који се поново издваја као један од главних извора нестабилности.
Државе Европске уније недавно су се обавезале да ће издвојити више од 10 милијарди евра како би заштитиле потрошаче и предузећа од енергетског шока изазваног ратом на Блиском истоку, наводи се у анализи истраживачког центра „Бројгел“. Експерти „Бројгела“ ипак оцјењују да ови потези нису довољно ефикасни, јер се око четири петине мјера заснива на широким и лоше циљаним интервенцијама.
Нова енергетска криза дошла је у тренутку када Европска унија још осјећа посљедице претходног удара изазваног ратом у Украјини, који је довео до рекордних цијена гаса и укупне потрошње од преко пола билиона евра за подршку домаћинствима и фирмама.
МОТОР ЗАРИБАО
Аналитичари упозоравају да државе у новој кризи понављају исте грешке из 2022. године, јер европске владе поново примјењују брзе и широке мјере које могу додатно подстаћи потражњу и тиме погоршати притисак на цијене.
Европска комисија процјењује да је од почетка рата на Блиском истоку и енергетског шока Европска унија потрошила додатних 20 милијарди евра за увоз фосилних горива. Цијене енергије у Њемачкој забиљежиле су раст од око 7,2 одсто на годишњем нивоу, што представља најизраженији скок у посљедњих неколико година.
Паралелно с тим, трошкови живота у већим градовима настављају да расту. У Минхену просјечна кирија за мањи стан креће се од 1.200 до 1.500 евра, што значајно оптерећује кућне буџете и смањује могућност штедње. Резултат тога је да се њемачки економски модел, дуго сматран симболом стабилности, све више љуља под теретом скупе енергије, глобалне конкуренције и унутрашњих слабости. Некадашњи мотор Европе данас се суочава са драматичним падом индустријске производње, губитком конкурентности, али и падом животног стандарда.
СТИЖЕ НОВИ ЦУНАМИ
Поједини економисти, али и званичници, већ су у неколико наврата упозорили да би Европску унију могао погодити нови талас енергетске кризе, са великим економским посљедицама. Њемачки канцелар Фридрих Мерц недавно је упозорио да пензије у будућности неће бити довољне за добар живот.
Индустријска производња и даље је испод нивоа прије пандемије, док извоз у кључним секторима стагнира или слаби. Истраживање еврозоне показало је да су компаније у априлу подигле цијене најбржом стопом у посљедњих 37 мјесеци, док су њихови трошкови достигли највиши ниво од краја 2022.
Некадашњи носиоци привредног развоја ове земље – аутомобилска, хемијска и метална индустрија – биљеже пад наруџби и производње, док се дио компанија већ налази у процесу реструктурирања или затварања погона. Према недавно спроведеним истраживањима, више од 30 одсто њемачких компанија разматра или већ спроводи премјештање производње у САД или у неку од азијских држава.
Разлози су високи трошкови енергије, порези, регулаторни терет и губитак глобалне конкурентности. И тржиште рада показује озбиљне знакове притиска, са незапосленошћу која остаје изнад три милиона људи.
ЕПИЦЕНТАР КРИЗЕ
Међународни монетарни фонд (ММФ) већ је у неколико наврата упозорио на ризик дуготрајно ниског раста уз повишене цијене. На ово указује и економиста Љубодраг Савић, који сматра да се Њемачка тренутно налази у епицентру европске економске кризе и да њене слабости имају све већи утицај на стабилност цијеле еврозоне, па и региона.
Мишљења је и да се Европска централна банка налази у изузетно сложеној позицији, наводећи да евентуално повећање каматних стопа може смањити инфлацију, али и додатно успорити већ оптерећену економију.
Сматра да се Њемачка, као кључни стуб европске економије, налази у средишту тог процеса, са све израженијим знаковима деиндустријализације и одлива производње. Савић истиче да све чешћа упозорења о стагфлацији више не припадају теорији, већ постају све чешћи закључак. На крају наглашава да је енергетска политика Европске уније један од кључних извора економских проблема. Сматра и да је непромишљена и пребрза транзиција на скупље изворе енергије, без довољно стабилне алтернативе, повећала трошкове производње и смањила конкурентност европске индустрије.
Та индустрија се потом нашла под додатним ударом због рата на Блиском истоку и ризика од затварања једне од најважнијих глобалних саобраћајних артерија – Ормуског мореуза. Због свега тога, све је више оних који сматрају да се мит о Њемачкој као „земљи обећаној“ полако круни, док Европа улази у период неизвјесности какав није забиљежен деценијама.
МЛАДИ И ОЧЕКИВАЊА
Према истраживању Фондација „Бертелсман“, Њемачка све теже привлачи младу радну снагу. Оно је открило да интересовање младих радника из Европске уније за запослење у Њемачкој опада, док расте привлачност земаља попут Канаде и скандинавских држава. Као главни разлози наводе се високи трошкови живота, сложена администрација и пореско оптерећење. Овај тренд додатно погоршава већ изражен недостатак радне снаге у њемачкој економији. Савезна агенције за запошљавање објавила је да стотине хиљада радних мјеста остају непопуњене, посебно у здравству, грађевинарству и услужним дјелатностима. Стручњаци упозоравају да би овај парадокс, истовремени раст несигурности и недостатак радника, могао додатно успорити економски опоравак Њемачке.
