Њемачки лист Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг (ФАЗ)пише да одлазак Кристијана Шмита са функције високог представника у БиХ није резултат његове добровољне одлуке, већ посљедица снажног политичког притиска, прије свега из Сједињених Америчких Држава, али и интензивног лобирања из Републике Српске.
Према писању које преноси Клиx, ФАЗ наводи да се о Шмитовом одласку говорило мјесецима, те да иза свега стоји шири политички контекст у којем се преплићу амерички интереси, односи у БиХ и будућност ОХР-а. У јавности се све више отвара питање да ли је Шмитов мандат, који је од почетка био споран за Републику Српску, дошао до краја управо због промјене међународних околности.
Република Српска од самог почетка није признавала Кристијана Шмита као високог представника, истичући да његово именовање није потврђено у Савјету безбједности Уједињених нација. Управо због тога су институције и политички представници Републике Српске тврдили да Шмит нема легитимитет да намеће одлуке, законе и измјене уставног и правног поретка у БиХ.
Шмитово дјеловање додатно је продубило политичку кризу у земљи. Наметањем одлука и закона, као и честим интервенцијама у унутрашње политичке процесе, створен је утисак да БиХ више не функционише као земља равноправних народа и договора, већ као простор у којем поједини страни представници, уз подршку дијела бошњачких политичких структура, покушавају наметнути политичку вољу друга два народа.
Такав приступ, према оцјенама из Републике Српске, није донио стабилност, већ управо супротно — додатно је урушио повјерење међу народима и институцијама. Од завршетка рата БиХ се тешко може сјетити периода у којем су односи били напетији, а политичка ситуација сложенија. Срби и Хрвати већ дуго упозоравају да нису задовољни тренутним стањем и да се одлуке о будућности земље не могу доносити прегласавањем, наметањем или уз помоћ страног фактора.
Посебно је спорно то што се високи представник, умјесто да буде фактор смиривања и заштите Дејтонског мировног споразума, све чешће доживљавао као политички актер који својим одлукама мијења односе унутар БиХ. Тиме је додатно нарушена осјетљива равнотежа на којој БиХ почива од Дејтона.
Писање ФАЗ-а сада отвара ново питање: да ли се међународна политика према БиХ мијења и да ли долази крај периода у којем су одлуке странаца имале предност над унутрашњим договором три конститутивна народа.
У Републици Српској ће се Шмитов одлазак тумачити као потврда вишегодишњег става да БиХ не може напредовати под притисцима, наметањима и без поштовања Дејтонског споразума. Уколико се заиста отвара нова фаза, онда би она морала почивати на дијалогу домаћих политичких представника, равноправности Срба, Хрвата и Бошњака, те поштовању уставне структуре БиХ.
Јер без договора три народа нема ни стабилне Босне и Херцеговине.
