На друштвеним мрежама појавила се илустрација Европе која свакој држави приписује по један познати изум или достигнуће.
Међутим, управо оно што пише уз земље бивше Југославије изазвало је бројне реакције и полемике међу корисницима
Тесла у средишту расправе
Мапа, коју је објавила Фејсбук страница ГеоМаппед, уз сваку европску државу наводи по један „познати изум“. Док су Русија, Њемачка, Италијаи друге земље повезане с препознатљивим достигнућима, уз Хрватску стоји ознака „Нотхинг“ (ништа), што је изазвало негодовање дијела корисника.
На мапи је, између осталог, Русија повезана с периодним системом елемената, Велика Британија с рачунарима, Њемачка с аутомобилима, Италија с радио-апаратом, а Португал с компасом.
Када је ријеч о земљама бивше Југославије, уз Србију стоји „даљински управљач“. Овај изум често се повезује с Николом Теслом, који је 1898. године у Њујорку представио радио-управљани чамац и тиме поставио темеље бежичног управљања.
То је изазвало додатну расправу, будући да је Тесла рођен у Смиљану, на подручју данашње Хрватске, у породици Милутина Тесле, српског православног свештеника, и мајке Георгине.
Реакције на друштвеним мрежама
Како преноси Дневно.хр, бројни корисници из Хрватске негодовали су због тога што је изум повезан с Теслом у потпуности приписан Србији, док је уз Хрватску остављена ознака „ништа“.
У коментарима су подсјећали на изуме и достигнућа која се традиционално повезују с Хрватском, попут наливпера, кравате, падобрана, електричног хипераутомобила Римац, антибиотика Сумамед, па чак и технологије која је допринијела развоју МП3 формата.
На истој мапи Босни и Херцеговини приписана је „пољопривреда“, док уз Сјеверну Македонију, као и уз Хрватску, стоји ознака „Нотхинг“.
Ријеч је о садржају забавног карактера
Важно је нагласити да је ријеч о садржају забавног карактера, какав се често дијели на друштвеним мрежама управо зато што изазива полемике.
Аутори мапе нису објаснили према којим критеријумима су појединим државама додијељени одређени изуми нити су навели методологију на основу које су направили избор.
Због тога овакву илустрацију не треба посматрати као историјски преглед нити као научно утемељену класификацију.
Такође, тврдња да нека држава „није дала ништа“ не може се схватити дословно, јер су историја науке и технолошког развоја знатно сложеније, а за многе изуме заслуге дијеле различити проналазачи, компаније и државе, преноси Телеграф.
