Оброци који су прије само 48 сати били потпуно безбједни за јело данас то више не морају бити.
Стручњаци упозоравају да хлађење хране не зауставља у потпуности развој бактерија, а међу намирницама које се брзо кваре су недовољно термички обрађено месо, саlatе, као и рижа и тјестенина.
Хлађење само успорава размножавање већине патогена, док поједини микроорганизми могу да преживе, па чак и да наставе полако да расту на ниским температурама.
Конзумирање неправилно чуване хране може да изазове тровање, од благих стомачних тегоба до озбиљних здравствених компликација. Ово су четири врсте намирница које, према савјетима стручњака за безбједност хране, не би требало чувати дуже од два дана.
Недовољно термички обрађено месо и морски плодови
Средње или слабо печени бургери, одресци и туна могу да садрже опасне бактерије попут Е. цоли, листерије или салмонеле.
Будући да протеини погодују бржем размножавању бактерија, остатке је потребно добро загријати и избјегавати њихово дуго чување у фрижидеру. Ако је храна дуже стајала на собној температури, најбезбједније је одмах је бацити, преноси ЕатингWелл.
Саlatе и лиснато поврће
Сирово поврће у влажном окружењу представља идеалну подлогу за развој патогена. Сјецкањем зеленог поврћа ослобађају се влага и хранљиве материје које убрзавају раст бактерија.
Што дуже припремљена саlatа стоји у фрижидеру, ризик од контаминације је већи, иако ће увенули листови често визуелно упозорити да више није за конзумирање прије него што постане опасна по здравље.
Рижа и тјестенина
Бактерија Бациллус цереус изазива такозвани „синдром пржене риже“. Може да преживи кување, а ако се рижа или тјестенина оставе на собној температури, може да се размножава и производи токсине који изазивају повраћање и прољев.
Треба избјегавати стару праксу остављања риже на радној површини док се потпуно не охлади. Топлу рижу потребно је што прије подијелити у мање посуде и ставити у фрижидер.
Велике количине припремљене хране
Споро хлађење густих јела попут соса од парадајза, супе или гулаша носи висок ризик.
Када се велика количина вруће хране стави у дубоку посуду, њена унутрашњост дуго остаје топла, што може да омогући стварање токсина отпорних на накнадно подгријавање.
