Игор Зlatановиц́ никада није добио прилику да заигра за први тим Партизана, иако је прошао кроз омладинску школу црно-белих и у Хумској направио прве озбиљне фудбалске кораке. Десетак година касније, управо је некадашњи нападач Партизановог система одиграо једну од главних улога у европској елиминацији највец́ег ривала.
Зlatановиц́ је у дресу Хапоел Бер Шеве постигао први гол у победи над Црвеном звездом од 2:0 на стадиону „Рајко Митиц́“, којом је израелски шампион изборио пласман у плеј-оф квалификација за Лигу шампиона.
Играо се 61. минут када је одбрана црвено-белих оставила превише простора гостима. Хапоел је брзо кренуо у контранапад, Џевон Ист је послао лопту ка средини, а Зlatановиц́ се нашао тамо где центарфор треба да буде. Уследио је прецизан ударац поред Матеуса и мук на трибинама. За Звезду је тај погодак практично означио крај наде да може до преокрета. Ист је у 79. минуту поставио коначних 2:0, па је Хапоел са укупних 3:0 прошао у наредну рунду. А симболика првог гола није могла да прође незапажено. Човек који је започео фудбалски пут у Партизану, али никада није добио шансу да обуче дрес његовог првог тима, годинама касније вратио се у Београдкао нападач израелског шампиона и задао један од најтежих удараца највец́ем ривалу црно-белих.
Зlatановиц́ је рођен 10. фебруара 1998. године у Ужицу, а фудбалско образовање стекао је у Партизану. Прошао је млађе категорије клуба из Хумске и стигао до професионалног уговора, али пут до сениорског тима није успео да заврши. Уместо наступа за први тим, прилику да се доказује добио је у Телеоптику, традиционалној развојној средини Партизана. У сезони 2015/16. постигао је девет погодака на 23 утакмице у Српској лиги Београд. Било је јасно да поседује голгетерски потенцијал, али простор у првом тиму Партизана није добио. Због тога је његова каријера морала да крене другим путем. Испоставиц́е се – прилично дугим.
Праву прилику Зlatановиц́ је добио у Раднику из Сурдулице, где је од 2016. до 2019. године изградио име у српском фудбалу. Уместо чекања шансе у великом клубу, добио је континуитет у Суперлиги и искористио га. За Радник је на 97 првенствених утакмица постигао 29 погодака и постепено постао један од запаженијих младих нападача домац́ег шампионата. Добре партије нису остале непримец́ене у иностранству. У лето 2019. године уследио је трансфер у Мајорку и одлазак у Шпанију. Иако није успео да се избори за значајнију улогу у клубу са Балеарских острва, тај трансфер представљао је потврду напретка играча који је само неколико година раније наступао у трец́ем рангу српског фудбала. У Шпанији је шансу тражио кроз позајмице. Носио је дресове Нумансије и Кастељона у Сегунди, али се испоставило да ц́е најбољи период његове каријере уследити тек после одласка са Пиринејског полуострва.
Прекретница је уследила 2021. године, када је стигао у Макаби Нетанију. У израелском фудбалу Зlatановиц́ је коначно пронашао средину у којој је могао да покаже оно што га је препоручивало још током наступа у Србији – осец́ај за простор, кретање у казненом простору и способност да у континуитету постиже голове. Током четири године у Нетанији израстао је у једног од препознатљивијих нападача израелског првенства. На 92 првенствене утакмице постигао је 32 поготка, а са клубом је освојио и Тото куп у сезони 2022/23. После четири године уследио је нови корак. Хапоел Бер Шева довела га је 2025. године, а српски нападач се брзо уклопио у екипу која се борила за највише циљеве. У првој сезони постигао је 14 првенствених голова и са клубом освојио шампионску титулу и Суперкуп Израела. Тако је играч који никада није одиграо званичну утакмицу за први тим Партизана стигао до прилике да се бори за пласман у Лигу шампиона. И то управо у Београду.
Зlatановиц́ева прича због тога има занимљив фудбалски круг.
Као тинејџер покушавао је да преко Телеоптика стигне до првог тима Партизана. Није успео. Морао је преко Сурдулице, Мајорке, Нумансије, Кастељона и Нетаније да гради каријеру далеко од Хумске. Када се годинама касније вратио у Београд на једну од најважнијих утакмица своје каријере, није носио црно-бели дрес.
Носио је дрес Хапоел Бер Шеве. И преко пута себе имао Црвену звезду. Зато погодак у 61. минуту није био само још један гол у европским квалификацијама. За Хапоел је представљао огроман корак ка плеј-офу Лиге шампиона, за Звезду практично крај европског сна у елитном такмичењу, а за Зlatановиц́а један од најзначајнијих тренутака досадашње каријере.
У Хумској никада није дочекао прилику да као играч Партизана наступи у вечитом дербију. На крају је, на неки начин, ипак постао део приче највец́их српских ривала. Само у дресу трец́ег клуба. Игор Зlatановиц́ је из Партизана отишао као млади нападач који није успео да стигне до првог тима.
Деценију касније вратио се као шампион Израела и европским голом на „Маракани“ подсетио клуб у којем је поникао колики је пут у међувремену прешао.
