Igor Zlatanović nikada nije dobio priliku da zaigra za prvi tim Partizana, iako je prošao kroz omladinsku školu crno-belih i u Humskoj napravio prve ozbiljne fudbalske korake. Desetak godina kasnije, upravo je nekadašnji napadač Partizanovog sistema odigrao jednu od glavnih uloga u evropskoj eliminaciji najvećeg rivala.
Zlatanović je u dresu Hapoel Ber Ševe postigao prvi gol u pobedi nad Crvenom zvezdom od 2:0 na stadionu „Rajko Mitić“, kojom je izraelski šampion izborio plasman u plej-of kvalifikacija za Ligu šampiona.
Igrao se 61. minut kada je odbrana crveno-belih ostavila previše prostora gostima. Hapoel je brzo krenuo u kontranapad, Dževon Ist je poslao loptu ka sredini, a Zlatanović se našao tamo gde centarfor treba da bude. Usledio je precizan udarac pored Mateusa i muk na tribinama. Za Zvezdu je taj pogodak praktično označio kraj nade da može do preokreta. Ist je u 79. minutu postavio konačnih 2:0, pa je Hapoel sa ukupnih 3:0 prošao u narednu rundu. A simbolika prvog gola nije mogla da prođe nezapaženo. Čovek koji je započeo fudbalski put u Partizanu, ali nikada nije dobio šansu da obuče dres njegovog prvog tima, godinama kasnije vratio se u Beograd kao napadač izraelskog šampiona i zadao jedan od najtežih udaraca najvećem rivalu crno-belih.
Zlatanović je rođen 10. februara 1998. godine u Užicu, a fudbalsko obrazovanje stekao je u Partizanu. Prošao je mlađe kategorije kluba iz Humske i stigao do profesionalnog ugovora, ali put do seniorskog tima nije uspeo da završi. Umesto nastupa za prvi tim, priliku da se dokazuje dobio je u Teleoptiku, tradicionalnoj razvojnoj sredini Partizana. U sezoni 2015/16. postigao je devet pogodaka na 23 utakmice u Srpskoj ligi Beograd. Bilo je jasno da poseduje golgeterski potencijal, ali prostor u prvom timu Partizana nije dobio. Zbog toga je njegova karijera morala da krene drugim putem. Ispostaviće se – prilično dugim.
Pravu priliku Zlatanović je dobio u Radniku iz Surdulice, gde je od 2016. do 2019. godine izgradio ime u srpskom fudbalu. Umesto čekanja šanse u velikom klubu, dobio je kontinuitet u Superligi i iskoristio ga. Za Radnik je na 97 prvenstvenih utakmica postigao 29 pogodaka i postepeno postao jedan od zapaženijih mladih napadača domaćeg šampionata. Dobre partije nisu ostale neprimećene u inostranstvu. U leto 2019. godine usledio je transfer u Majorku i odlazak u Španiju. Iako nije uspeo da se izbori za značajniju ulogu u klubu sa Balearskih ostrva, taj transfer predstavljao je potvrdu napretka igrača koji je samo nekoliko godina ranije nastupao u trećem rangu srpskog fudbala. U Španiji je šansu tražio kroz pozajmice. Nosio je dresove Numansije i Kasteljona u Segundi, ali se ispostavilo da će najbolji period njegove karijere uslediti tek posle odlaska sa Pirinejskog poluostrva.
Prekretnica je usledila 2021. godine, kada je stigao u Makabi Netaniju. U izraelskom fudbalu Zlatanović je konačno pronašao sredinu u kojoj je mogao da pokaže ono što ga je preporučivalo još tokom nastupa u Srbiji – osećaj za prostor, kretanje u kaznenom prostoru i sposobnost da u kontinuitetu postiže golove. Tokom četiri godine u Netaniji izrastao je u jednog od prepoznatljivijih napadača izraelskog prvenstva. Na 92 prvenstvene utakmice postigao je 32 pogotka, a sa klubom je osvojio i Toto kup u sezoni 2022/23. Posle četiri godine usledio je novi korak. Hapoel Ber Ševa dovela ga je 2025. godine, a srpski napadač se brzo uklopio u ekipu koja se borila za najviše ciljeve. U prvoj sezoni postigao je 14 prvenstvenih golova i sa klubom osvojio šampionsku titulu i Superkup Izraela. Tako je igrač koji nikada nije odigrao zvaničnu utakmicu za prvi tim Partizana stigao do prilike da se bori za plasman u Ligu šampiona. I to upravo u Beogradu.
Zlatanovićeva priča zbog toga ima zanimljiv fudbalski krug.
Kao tinejdžer pokušavao je da preko Teleoptika stigne do prvog tima Partizana. Nije uspeo. Morao je preko Surdulice, Majorke, Numansije, Kasteljona i Netanije da gradi karijeru daleko od Humske. Kada se godinama kasnije vratio u Beograd na jednu od najvažnijih utakmica svoje karijere, nije nosio crno-beli dres.
Nosio je dres Hapoel Ber Ševe. I preko puta sebe imao Crvenu zvezdu. Zato pogodak u 61. minutu nije bio samo još jedan gol u evropskim kvalifikacijama. Za Hapoel je predstavljao ogroman korak ka plej-ofu Lige šampiona, za Zvezdu praktično kraj evropskog sna u elitnom takmičenju, a za Zlatanovića jedan od najznačajnijih trenutaka dosadašnje karijere.
U Humskoj nikada nije dočekao priliku da kao igrač Partizana nastupi u večitom derbiju. Na kraju je, na neki način, ipak postao deo priče najvećih srpskih rivala. Samo u dresu trećeg kluba. Igor Zlatanović je iz Partizana otišao kao mladi napadač koji nije uspeo da stigne do prvog tima.
Deceniju kasnije vratio se kao šampion Izraela i evropskim golom na „Marakani“ podsetio klub u kojem je ponikao koliki je put u međuvremenu prešao.
