Петнаест година од убиства Гадафија: Од вође Либије до жртве Арапског прољећа

ИЗВОР:GlasSrpske

БЕОГРАД– Моамер Гадафи, дугогодишњи лидер Либије, један од истакнутих лидера Трећег свијета и Покрета несврстаних те идејни творац Афричке уније, убијен је на данашњи дан прије 15 година.

На челу Либије налазио се од септембра 1969. године до свргавања током таласа такозваног Арапског прољећа 2011. године.

Од бедуинског поријекла до вође државе

Рођен је у селу Каср Абу Хади, јужно од Сирта, у бедуинској породици берберског поријекла. Иако се најчешће наводило да је рођен 7. јуна 1942. године, тај податак није поуздан.

Либија је тада била италијанска колонија и поприште борби са Британцима током Другог свјетског рата. Италијанске и њемачке трупе под командом Ервина Romeла настојале су да из Либије продру у Египат, али су поражене.

Италијани су се у Либији налазили од 1912. године, када су од Турске преузели Триполитанију и Киренајку. Касније су спојили те покрајине и Фезан у колонију названу Либија.

Након пораза Италије у Другом свјетском рату, Либија је била под привременом управом Британаца и Француза, а 1951. године постала је независна краљевина под династијом Сенуси.

Краљ Идриз владао је од 1951. до 1969. године, потичући из породице Сенуси која је имала значајну политичку улогу.

Гадафи се за арапски национализам опредијелио током школовања у Сабхи и Бенгазију, гдје је завршио војну школу.

Са 27 година, 1969. године, као млади официр, организовао је преврат којим је свргнут краљ Идриз. На њега је утицао примјер египатског лидера Гамала Абдела Насера.

Нафта донијела богатство, а држава преузела привреду

Прије открића нафте 1959. године, Либија је била сиромашна пустињска земља. Нафта је постала извор благостања током Гадафијеве владавине.

За разлику од других арапских земаља, Гадафи је подизао животни стандард већине становништва и развијао програме наводњавања и озелењавања пустиње.

Национализовао је крупне привредне активности, укључујући нафтну индустрију, и уклонио страно присуство. Затворио је и стране војне базе.

Успоставио је народне конгресе као облик непосредне демократије и прогласио концепт џамахирије, описивши га као либијски социјализам са социјалном политиком, масовном стамбеном изградњом и развијеним здравственим и образовним системом.

Покренуо је пројекат „Велика ријекакоју је створио човјек“, хидросистем за наводњавање пустиње, са цијевима дужине 2.820 километара и више од 1.300 бунара.

Подршка оружаним покретима и сукоб са Западом

Гадафи је подржавао Палестинце и друге политичке и терористичке организације, укључујући Нацију ислама, Црне пантере и Ирска републиканску армију (ИРА).

Повезиван је са групом Црни септембар и пружао уточиште контроверзним личностима попут Иди Амина и терористи Карлосу Шакалу.

Оптуживан је за терористичке нападе у Европи, укључујући нападе на аеродроме у Риму и Бечу 1985. године и експлозију у дискотеци у Berlinу 1986. године.

Америчке снаге бомбардовале су Триполи и Бенгази 1986. године, при чему је погинуло 37 људи, укључујући Гадафијеву усвојену кћерку.

Учествовао је у сукобу са Чадом око територије Тибести, али је био приморан на повлачење под притиском Француске.

Британци су 1987. године пресрели трговачки броднатоварен оружјем за ИРА.

Пад авиона Пан Ам лета 103 изнад Локербија 1988. године, када је погинуло 270 људи, додатно је отежао његов положај. Гадафи је 2003. године пристао на обештећење породица жртава.

Афричко јединство и пад режима

У каснијем периоду, Гадафи се посветио идеји панафриканизма и био је један од твораца Афричке уније, чији је био предсједавајући 2009. и 2010. године.

Свргнут је током Арапског прољећа 2011. године. Побуна је почела у Тунису и проширила се на источни дио Либије, уз присуство око 1,5 милиона радника из Египта.

Против Гадафија су се удружиле западне земље и различите групе, укључујући исламске екстремисте и заговорнике вестернизације.

NATOје интервенисао, уништавајући постројења за прераду воде у оквиру система „Велика ријека коју је створио човјек“.

Током грађанског рата систем за наводњавање претрпио је велика оштећења.

Гадафи је заробљен у Сирту и убијен 20. октобра 2011. године након што је био изложен насиљу.

Извор: GlasSrpske
Моја Република — илустрација
Будите уз Моју Републику
Пратите нас и понесите дио Републике Српскеса собом
За још вијести, прича, видео прилога и занимљивости из Републике Српске, запратите нас на Instagramу и Facebookу. Ако желите поклон са мотивима Српске, посјетите наш е-схоп и погледајте мајице, дуксерице, шоље, заставе, привјеске и друге производе.

Најновији чланци

Повезани чланци