Кров је круна сваке куће и њена прва, а уједно и најважнија линија одбране од сурових временских услова. Било да градите нови дом или реновирате стари, радови на крову представљају једну од највећих и најозбиљнијих финансијских инвестиција.
Нажалост, у жељи да уштеде новац или усљед непознавања основних грађевинских правила, власници објеката веома често праве кардиналне грешке. Те грешке се ријетко показују одмах, али када вода једном пронађе свој пут, штета се мјери у хиљадама евра.
1. Предуго одлагање замјене
Једна од најопаснијих грешака јесте игнорисање знакова дотрајалости и одлагање радова све док вода не почне буквално да капље са плафона у дневној соби. Многи се воде логиком „издржаће још ову зиму“, не схватајући шта се заправо дешава испод површине.
Када стари кровни покривач почне да пропушта и најмању количину влаге, та вода директно напада дрвену кровну конструкцију, рогове, греде и даске. Дрво које је константно изложено влази почиње да трули, губи своју носивост и постаје идеално тло за развој опасних гљивица и инсеката. Уколико реагујете на вријеме, санација се може свести само на замјену цријепа и фолије. Међутим, уколико закасните, трула конструкција ће захтјевати комплетну замјену цјелокупне дрвене грађе, што трошкове реновирања може увећати и до три пута, а притом ризикујете и трајно оштећење фасаде и унутрашњих зидова.
2. Неадекватан избор кровног покривача
Бирање кровног покривача само зато што вам се визуелно допада његова боја или облик, без претходне консултације са струком, води у сигуран проблем. Одабир између традиционалног цријепа, металног лима или битуменске шиндре искључиво диктирају два фактора, нагиб крова и носивост конструкције.
Тешки покривачи, попут глиненог или бетонског цријепа, захтјевају масивну, изузетно јаку дрвену конструкцију која може да издржи ту тежину. Такође, цријеп се не смије постављати на кровове са веома благим падом, јер јак вјетар може подвући кишу и снијег испод њега. Са друге стране, ребрасти или фалцовани лим је изузетно лак и представља савршено рјешење за кровове са малим нагибом. Битуменска тегола, с треће стране, захтјева постављање пуне, равне подлоге преко цијеле површине крова. Прије куповине материјала, статичар или искусни извођач морају дати зелено свјетло.
3. Занемаривање вентилације крова
У модерном грађевинарству, гдје се тежи максималној термоизолацији и херметичком затварању кућа, провјетравање крова је постало апсолутни инжењерски императив. Иако лаицима звучи потпуно контрадикторно да кров који штити од вјетра треба да има проток ваздуха испод цријепа, недостатак вентилације је пут у пропаст.
Правилно изведен кров мора имати формиран ваздушни канал између термоизолације и самог кровног покривача. Током зиме, топао ваздух који из унутрашњости куће бјежи ка крову судара се са леденим цријепом, усљед чега настаје кондензација. Уколико нема вентилационог слоја који ће тај влажан ваздух извући напоље, капљице воде ће натопити и уништити изолацију, стаклену или камену вуну. Љети, тај исти вентилациони канал служи као природни расхладни систем који спречава екстремно прегријавање поткровља.
4. Изостанак или лоша израда секундарног крова
Некада су се кровови зидали тако што се цријеп куцао директно на летве, без икакве додатне заштите испод њега. Данас се такав начин рада сматра грубим грађевинским пропустом. Тај скривени, додатни штит назива се секундарни кров.
Секундарни кров се формира употребом савремених паропропусно-водонепропусних фолија. Ова фолија се пажљиво затеже преко рогова, а тек преко ње иду летве за цријеп. Њена улога је генијална и двострука. Са спољне стране, она је потпуно непропусна за воду, уколико јак вјетар подвуче кишу или суви снијег испод цријепа, фолија ће ту воду безбједно спровести у олук, штитећи унутрашњост.
Са унутрашње стране, она је микроскопски паропропусна, што значи да дозвољава воденој пари из куће да несметано изађе напоље. Коришћење најјефтинијих фолија које се временом распадну, или њихово потпуно изостављање, гарантује цурење у стамбени простор.
5. Избор погрешног мајстора
Све претходно наведено, од савршеног тајминга, преко најквалитетнијег цријепа, до најбољих свјетских фолија, потпуно губи смисао уколико извођење радова повјерите нестручним лицима. Најскупља грешка коју инвеститор може да направи јесте ангажовање непровјереног мајстора, вођен искључиво најнижом понуђеном цијеном за радни сат.
