У Босни и Херцеговини поново се разматра могућност подизања изборног прага на пет одсто, што би значајно утицало на политичку сцену, нарочито на мање странке. Ова тема актуелизована је након изјава чланова Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, међу којима је и Жељко Бакалар, који сматра да би подизање цензуса смањило политичку корупцију.
Шта би значило подизање цензуса?
- Мање странке морале би освојити већи проценат гласова да би прешле законски праг.
- Повећао би се подстицај за формирање предизборних коалиција и удруживање странака.
- Новим политичким субјектима би било теже да уђу у парламенте.
- Већи број гласова могао би остати без непосредне парламентарне заступљености.
- Политичка моћ могла би се концентрисати у мањем броју странака.
- Није сигурно да би мањи број парламентарних странака аутоматски довео до мање политичке корупције.
Ставови стручњака и аналитичара
Новинар Урош Вукић сматра да подизање цензуса на пет одсто не би нужно довело до гашења већине мањих странака, јер оне сада циљају око три одсто гласова и могле би прилагодити кампању или се удруживати у коалиције. Он истиче да ће укрупњавање политичке сцене доћи временом, независно од промјене цензуса.
Политиколог Стефан Личина наводи да је повећање изборног прага правно могуће, али зависи од политичке већине у Парламентарној скупштини БиХ и спремности странака да подрже промјене које би могле угрозити њихов статус. Он упозорава да би повећање цензуса створило притисак на укрупњавање политичке сцене и концентрацију моћи, али и повећало број гласова без заступљености, отежало улазак нових актера и учврстило позицију етаблираних странака.
Личина додаје да није увјерен да би подизање цензуса смањило политичку корупцију, јер политичка трговина није искључиво посљедица фрагментације парламента, те да одговорност политичких партија остаје кључни фактор квалитета политичког система.
Даљи кораци и технологија у изборном процесу
Члан ЦИК-а Жељко Бакалар је, поред предлога о подизању изборног прага, истакао потребу за увођењем додатних технологија у изборни процес, укључујући проширење биометријске идентификације на мобилне тимове и дипломатско-конзуларна представништва.
