U Bosni i Hercegovini ponovo se razmatra mogućnost podizanja izbornog praga na pet odsto, što bi značajno uticalo na političku scenu, naročito na manje stranke. Ova tema aktuelizovana je nakon izjava članova Centralne izborne komisije (CIK) BiH, među kojima je i Željko Bakalar, koji smatra da bi podizanje cenzusa smanjilo političku korupciju.
Šta bi značilo podizanje cenzusa?
- Manje stranke morale bi osvojiti veći procenat glasova da bi prešle zakonski prag.
- Povećao bi se podsticaj za formiranje predizbornih koalicija i udruživanje stranaka.
- Novim političkim subjektima bi bilo teže da uđu u parlamente.
- Veći broj glasova mogao bi ostati bez neposredne parlamentarne zastupljenosti.
- Politička moć mogla bi se koncentrisati u manjem broju stranaka.
- Nije sigurno da bi manji broj parlamentarnih stranaka automatski doveo do manje političke korupcije.
Stavovi stručnjaka i analitičara
Novinar Uroš Vukić smatra da podizanje cenzusa na pet odsto ne bi nužno dovelo do gašenja većine manjih stranaka, jer one sada ciljaju oko tri odsto glasova i mogle bi prilagoditi kampanju ili se udruživati u koalicije. On ističe da će ukrupnjavanje političke scene doći vremenom, nezavisno od promjene cenzusa.
Politikolog Stefan Ličina navodi da je povećanje izbornog praga pravno moguće, ali zavisi od političke većine u Parlamentarnoj skupštini BiH i spremnosti stranaka da podrže promjene koje bi mogle ugroziti njihov status. On upozorava da bi povećanje cenzusa stvorilo pritisak na ukrupnjavanje političke scene i koncentraciju moći, ali i povećalo broj glasova bez zastupljenosti, otežalo ulazak novih aktera i učvrstilo poziciju etabliranih stranaka.
Ličina dodaje da nije uvjeren da bi podizanje cenzusa smanjilo političku korupciju, jer politička trgovina nije isključivo posljedica fragmentacije parlamenta, te da odgovornost političkih partija ostaje ključni faktor kvaliteta političkog sistema.
Dalji koraci i tehnologija u izbornom procesu
Član CIK-a Željko Bakalar je, pored predloga o podizanju izbornog praga, istakao potrebu za uvođenjem dodatnih tehnologija u izborni proces, uključujući proširenje biometrijske identifikacije na mobilne timove i diplomatsko-konzularna predstavništva.
