Федерална суткиња у Њујорку поништила је одлуку администрације Доналда Трампа којом је била обустављена обрада имигрантских виза за држављане 75 земаља, међу којима су Босна и Херцеговина и Црна Гора, а које су америчке власти сматрале државама из којих долазе особе за које постоји вјероватноћа да ће користити јавну помоћ у Сједињеним Америчким Државама.
Одлука је ступила на снагу у јануару ове године и обухватила је, осим БиХ и Црне Горе, и Косово, Албанију и Сјеверну Македонију, као и земље попут Авганистана, Египта, Бразила, Ирака, Нигерије, Сомалије, Тајланда и Јемена.
Суткиња Окружног суда САДЏенет Варгас, коју је именовао бивши предсједник Џо Бајден, у петак је поништила ову политику, оцијенивши да је „супротна закону и да прекорачује законска овлашћења“, преноси AP.
Према њеној одлуци, државни секретар Марко Рубио прекорачио је овлашћења доношењем политике која је, како је навела, у супротности са Законом о имиграцији и држављанству јер налаже „одбијање виза кандидатима који испуњавају услове, без икаквог законског основа“.
Варгас је истакла да је таква политика поткопала и улогу коју је Конгрес додијелио конзуларним службеницима приликом одлучивања о издавању виза.
– Конгрес је тим службеницима дао искључиво овлашћење и дискреционо право да, на основу прегледа посебних и детаљних критеријума утврђених законом, одлуче да ли имигрант испуњава услове за визу – написала је.
„Политика која категорички забрањује издавање имигрантских виза на основу држављанства подносиоца захтјева представља директно одступање од тог законског система.“
Одлуку су оспориле двије непрофитне организације и 11 појединаца, међу којима је шест особа чијим су члановима породице визе биле одбијене. Преосталих пет подносилаца захтјева налази се изван САД-а и покушава доћи у земљу на основу запослења.
– Поздрављамо ову пресуду јер се овај случај, у својој суштини, односи на очување породица – казала је Ана Галагер, извршна директорица организације ЦЛИНИЦ, националне непрофитне организације која пружа обуку, ресурсе и подршку мрежи пружалаца правне помоћи у области имиграције и која је била један од тужилаца.
– Католичко социјално учење позива нас да поштујемо достојанство сваке особе и да породицу препознамо као темељ друштва – навела је она у саопштењу.
– Ова одлука потврђује и те вриједности и владавину права, омогућавајући породицама да поново наставе пут ка поновном уједињењу – додала је.
Међу тужиоцима је и организација Африцан Цоммунитиес Тогетхер са сједиштем у Харлему. Једна од њених челница пресуду је назвала „огромном побједом за владавину права“.
– Ова незаконита и расистичка забрана проузроковала је немјерљиву штету, окрутно раздвајајући породице и њихове најближе – навела је у саопштењу замјеница извршне директорице за јавне политике и заступање Дајана Конате.
– Данас са одушевљењем можемо да кажемо члановима наше заједнице: ове забране више нема – закључила је.
Предсједник САД Доналд Трамп увео је све дужи списак забрана и ограничења у области имиграције и путовања, која се углавном односе на држављане земаља Африке, Азије и Латинске Америке.
State Department је у суботу саопштио да Трампова администрација „штити амерички народ примјеном највиших стандарда провјере кандидата за визе“ и да неће коментарисати судски поступак који је у току.
Када је политика уведена, State Department је саопштио да је конзуларним службеницима наложио обуставу обраде захтјева за имигрантске визе из 75 земаља, у складу са широм наредбом из новембра којом су пооштрена правила за потенцијалне имигранте за које постоји могућност да постану корисници јавне помоћи.
Позивајући се на податке Савјета економских савјетника, State Department је навео да више од 30 посто домаћинстава с имигрантима из тих земаља прима неки облик јавне помоћи.
У посебном обавјештењу упућеном свим америчким амбасадама и конзуlatима наведено је да и подносиоци захтјева за неимигрантске визе треба да буду „детаљно провјерени“ како би се утврдило постоји ли могућност да ће у САД-у тражити социјална давања.
У дипломатској депеши, чију је копију добио AP, више пута је наведено да подносилац захтјева мора доказати да током боравка у САД-у неће тражити јавну помоћ. Конзуларним службеницима који посумњају да би кандидат могао користити такву помоћ наложено је да од њега затраже додатни образац којим доказује своју финансијску способност.
Пресуда је најновији примјер судског оспоравања Трампове имиграционе политике.
У јуну је федерални судија поништио политику Трампове администрације која је имигрантима из десетина земаља отежавала улазак и останак у САД-у, а односила се, између осталог, на азил, радне дозволе, зелене карте и захтјеве за држављанство.
Тај судија оцијенио је да је политика животе бројних имиграната гурнула „у неодређену правну неизвјесност“ те оптужио Службу за држављанство и имиграцију САД-а да је игнорисала закон.
