Посланици Покрета социјалиста Александра Вулина упутили су Скупштини Србије Приједлог закона о држављанству према коме ће свако ко се изјасни као Србин аутоматски добити пасош Србије.
Кључне тачке приједлога
- Уводи се нови основ за држављанство Србије.
- Припадност српском народу била би посебан критеријум.
- Добијањем држављанства стицало би се и изборно право.
- Правни аналитичари упозоравају на могуће злоупотребе.
Шта предвиђа нови приједлог закона
У Приједлогу закона о држављанству Републике Србије, који су посланици Ђорђе Комленски и Бојан Торбица поднели Скупштини Србије почетком маја, као један од основа за стицање држављанства уводи се и припадност српском народу.
Наиме, досадашњи Закон предвиђа да се држављанство Србије може стећи по четири основа: поријеклом, рођењем на територији Србије, пријемом и по међународним уговорима. Нови приједлог уводи и пети основ – припадности српском народу.
Ко би могао добити држављанство Србије?
По овом основу, како се прецизира држављанство стиче исељеник или његов потомак, ако су навршили 18 година, није им одузета пословна способност и поднесу доказ о припадности српском народу, преноси Нова.
Приједлогом закона је такође прецизирано да држављанство Србије стиче и припадник српског народа рођен у другој репулици бивше СФРЈ, који је имао држављанство те републике или је држављанин друге државе настале на територији бивше СФРЈ, као и његов потомак без обзира на мјесто рођења, држављанство и пребивалиште.
Који докази би били потребни?
Доказом о припадности српском народу сматра се јавна исправа или податак из службене евиденције надлежног државног органа државе чији је подносилац захтјева држављанин или друге државе из које на несумњив начин произлази да се лице изјаснило као припадник српског народа. Ти докази могу да буду изводи из матичних књига, увјерења, потврде и друге јавне исправе, али и други подаци из службених евиденција.
Пошто не постоји никакав посебан рок за стицање изборног права, добијањем држављанства на овај начин, одређена особа би аутоматски имала право да бира и да буде бирана на неким будућим изборима.
Шта кажу правни стручњаци?
Адвокат и правни аналитичар Родољуб Шабић каже за Нову да је чак и само површан поглед на садржину тог акта довољан за закључак да је његова садржина проблематична. Оцјењује да његово предлагање није оправдано ни са становишта формалних услова ни са становишта стварних интереса Републике Србије.
„Важећи Закон о држављанству у делу у ком уређује пријем у држављанство већ даје битно олакшане могућности за стицање држављанства припадницима српског народа који живе ван Србије. Евентуално усвајање нових законских решења ако би у пракси услов за стицање свели практично само на личну изјаву о припадности народу и држави би сигурно дало могућност и за додатне злоупотребе и врло значајно ширење круга људи који имају и остварују право на држављанство“, објашњава Шабић.
Зашто је спорна хитна процедура?
Додаје да је на први поглед јасно да предложени закон није у складу са Пословником скупштине, односно да га крши. Као примјер наводи да се предлаже усвајање закона по хитном поступку иако акт више него очигледно не испуњава пословником предвиђене услове за то.
Упозорава да се потпуно игнорише пословничка обавеза давања изјаве у вези са усаглашеношћу приједлога са правом EU, као и да сам акт није у складу са методологијом за израду прописа коју је донијела Скупштина Србије.
„Потпуно непотребно уместо евентуалних измена или допуна предлаже се комплетно нов, и то веома обиман закон, иако сами предлагачи у образложењу наводе да постојећи законски оквир највећим делом није мењан. Овај акт не заслужује да буде разматран, верујем и да неће бити. Предлог је само још један покушај да странка којој припадају потврди свој ангажман на плану стварања српског света”, закључује Шабић.
На које раније законе критичари подсјећају?
Скупштина Србије је, да подсјетимо, од почетка година усвојила два сета различитих закона, такозване Мрдићеве и Прашиновићеве законе, које су такође предложили директно посланици владајуће странке, а за које је и домаћа и међународна јавност упозорила да имају озбиљне недостатке.
Почетком маја усвојен је сет измјена и допуна изборних закона на приједлог посланика напредњака Мирослав Петрашиновић. Док је образложење власти било да се тако формално усвајају препоруке ОДИHR-а, стручња јавност и посматрачи упозоравају да се суштински ради о изигравању изборних правила.
Нешто раније, почетком године, парламент је усвојио сет измена правосудних закона, које је предложио посланик СНС Угљеша Мрдић. Док су напредњаци тврдили да се новим рјешењима јача правосудни систем, стручна јавност, али и Европска комисија су још прије усвајања упозорили да се на овај начин угрожава независност тужилаштва и да су ови закони супротни кључним европским вриједностима, преноси Нова.
