Руски предсједник Владимир Путин изјавио је на пленарној сједници Источног економског форума да и даље постоји могућност постизања мировног споразума о Украјини. Потврдио је и да су руске компаније, према његовом декрету, сада обавезне штитити своје објекте од украјинских напада, пише TASS.
Путин је поручио да се Русијаи Украјинаприје свега морају међусобно договорити, док друге државе могу пружити подршку том процесу.
– Све остале земље спремне су помоћи и пружити подршку. Не само Сједињене Државе, него и државе које су овдје представљене – рекао је Путин.
Руски предсједник сматра да дипломатија још увијек има простора за напредак.
– Захвални смо свима који покушавају придонијети рјешавању овог питања. Postоје ли изгледи? По мом мишљењу, да, постоје.
Потврдио је да се контакти између двије земље настављају, првенствено путем сигурносних служби.
– Тренутно ми је тешко рећи могу ли ти контакти довести до мировног споразума, с обзиром на изјаве које смо недавно чули од највиших украјинских дужносника. Но, ти контакти постоје и настављају се у тренутном формату, углавном преко сигурносних служби – изјавио је Путин.
Путин је истакао да је за спречавање напада на руске објекте потребно додатно ојачати системе противзрачне одбране.
– Док траје специјална војна операција, постоји само једна опција: јачање система противзрачне одбране.
Додао је да је руски одговор на украјинске нападе био значајан за оне који су, како је рекао, „отворили ову Пандорину кутију“.
Према његовим ријечима, руске компаније почеле су улагати средства у заштиту својих постројења, а подузете мјере већ дају резултате.
Навео је да су украјинске снаге прексиноћ покушале напасти три руске рафинерије нафте, али да су сви напади одбијени.
– Поправци су у току. Министар енергетике Сергеј Цивелев јучер је извијестио да треба средити још око 10 посто – укупно гледајући, поправке треба обавити на још 10 посто објеката – казао је Путин.
Објаснио је да су узвратни удари усмјерени према циљевима у Украјини како би, према његовим ријечима, Кијев „двапут размислио“ прије него што поново нападне Русију.
Путин је потврдио да су руске компаније према новом декрету обавезне штитити критичну инфраструктуру. Истовремено је одбацио тврдње о плановима за национализацију.
– Држава никада није имала намјеру ништа национализирати. Замолили смо колеге, у овом случају из сектора нафте и плина, да се побрину за заштиту својих подузећа – рекао је.
Путин је изјавио да Русија не планира нову мобилизацију јер, како тврди, за то тренутно не постоји потреба.
Извјештаје о могућој мобилизацији назвао је непријатељским информацијским нападом чији је циљ, према његовој оцјени, утјецати на резултате избора за Државну думу.
Нагласио је да грађани Русије добровољно потписују уговоре и учествују у „специјалној војној операцији“.
– Као што је познато, људи у нашој земљи иду добровољно и потписују уговоре, супротно ситуацији у Украјини – устврдио је.
Запљену цивилних бродова, нападе на њих и пријетње нападима на цивилне авионе Путин је оцијенио као манифестацију државног тероризма, наводећи да такви поступци додатно отежавају могућност мировних преговора.
Сматра да западни савезници Украјине постају саучесници у међународном тероризму јер шуте о поступцима Кијева.
– Они који шуте, они који не обраћају пажњу на ово – мислим првенствено на западне савезнике Украјине – постају саучесници у међународном тероризму. Како се то другачије може протумачити?
Путин је потврдио да се контакти с америчком администрацијом настављају.
– У контакту смо с америчком администрацијом и остајемо у вези. Надам се да ће се наша сарадња наставити.
Додао је да су канали комуникације путем сигурносних служби, као и представника које је именовао предсједник Доналд Трамп, и даље отворени.
Moskva се залаже за потпуну обнову односа са Вашингтоном, али то, како је рекао Путин, зависи и од америчке стране.
Изразио је мишљење да је предсједник Трамп предан конструктивном раду. Споменуо је и америчког глумца Стивена Сигала, којег је назвао „најбољим изаслаником мира“.
Путин је изјавио да годишња инфлација у Русији износи 6,3 посто и да је у паду.
Објаснио је да је постојала опасност од наглог раста инфлације, али да је тај сценариј спријечен политиком Централне банке и владе.
Сматра да влада и Централна банка засад успијевају „навигирати између Сциле и Харибде“ у економској политици.
Истакао је да власти разумију важност избјегавања успоравања економије. Буџетски дефицит постоји, али, према његовим ријечима, није критичан.
Одржавање високе кључне каматне стопе Централне банке назвао је свјесном одлуком усмјереном на очување макроекономске стабилности.
Путин је навео да је раст руског БДП-а у посљедње три године био „знатно већи од европског просјека“ и да очекује наставак таквог тренда.
Упозорио је да би прекомјерно упумпавање новца у економију могло додатно утјецати на раст инфлације.
Према подацима које је изнио, реалне пlatе у Русији порасле су за 6,3 посто у првом тромјесечју 2026. године.
Као један од разлога за тренутно стање навео је и завршетак циклуса великих инвестицијских пројеката, због чега је потребно покренути нове пројекте.
Одбацио је оцјену да је тренутна монетарна политика претјерано рестриктивна и подсјетио на низ програма подршке економији.
Стопу наталитета Путин је описао као један од главних изазова за Русију.
„Учинит ћемо све да та стопа буде виша. То је за нас изазов, један од најважнијих. Свакако ћемо радити на томе“, поручио је.
Иако стопа наталитета у Русији није међу најнижима у свијету, Путин је рекао да земља мора тежити бољим резултатима, поредећи ситуацију са Јужном Корејом и Јапаном.
Као један од разлога навео је то што жене у Русији, слично као у западној Европи, прво дијете у просјеку рађају са 29 година.
– А док одгоји једно дијете, често више нема довољно времена ни енергије за друго – закључио је.
