Док амерички, украјински и европски званичници покушавају да договоре пут ка завршетку рата, Русијаи Украјинаразмјењују снажне ударе на стратешке мостове.
Руске балистичке ракете погодиле су током ноћи два велика моста у Кијеву, док је Украјина други дан заредом напала Кримски мост, једну од најважнијих саобраћајних веза Русије с полуострвом Крим.
Снажне експлозије одјекнуле су у Кијеву непосредно прије поноћи, а градоначелник Виталиј Кличко убрзо је саопштио да су погођени Сјеверни и Јужни мост преко Дњепра, као и други објекти критичне инфраструктуре.
Дијелови украјинске пријестонице остали су без струје и воде, док су поједина насеља имала проблема и с гријањем.
„Према прелиминарним информацијама, погођени су Сјеверни и Јужни мост у главном граду“, саопштио је Кличко, преноси Reuters.
Очевици су пријавили серију снажних експлозија, док су украјинске јединице противваздушне одбране покушавале да одбију напад.
Оштећени су и дијелови наѕемне мреже метроа, а становништву је наређено да потражи заклон у склоништима.
Преко Дњепра у Кијеву води осам великих мостова који повезују источни и западни дио града. Око три милиона становника ослања се на ове саобраћајне везе.
Размјере оштећења два погођена моста још нису познате.
Руски напади нису били ограничени на Кијев. У Черкаској области повријеђене су три особе, док је на мети био и Харков, други највећи украјински град.
Украјина поново ударила на Кримски мост
Док су руске ракете погађале Кијев, украјинске снаге наставиле су нападе на Кримски мост, који повезује Русију с Кримом.
Мост је погођен другу ноћ заредом, а проруски гувернер Крима Сергеј Аксјонов потврдио је да је саобраћај обустављен.
Према његовим наводима, у најновијем нападу погинуле су двије особе.
Институт за проучавање рата (ИСW) у анализи од 16. новембра наводи да су украјински дронови претходне ноћи оштетили конструкцију моста, укључујући коловоз и потпорне лукове.
Према снимцима и сателитским фотографијама које је анализирао ИСW, дио конструкције био је нагнут за приближно 15 степени.
Руске власти су након првог напада дјелимично обновиле саобраћај, али је нови удар поново довео до обуставе.
Кримски мост, који је руски предсједник Владимир Путин свечано отворио 2018. године, има важну улогу у снабдијевању руских снага на Криму и јужном украјинском фронту.
ИСW процјењује да Украјина нападима на мост покушава да отежа руску војну логистику, јер Русија за повезивање с Кримом користи два главна копнена правца: мост преко Керчког мореуза и коридор кроз окупиране дијелове Доњецке, Запорошке и Херсонске области.
Moskva пријавила највећи напад дроновима од почетка рата
Истовремено, Русија се суочава с једним од најмасовнијих украјинских напада дроновима од почетка инвазије у фебруару 2022. године.
Руско Министарство одбране саопштило је да су његове снаге током 24 часа пресреле и уништиле чак 2.049 дронова и четири украјинске ракете дугог домета Фламинго.
Градоначелник Москве Сергеј Собјањин саопштио је да је током ноћи оборен 321 дрон који се приближавао руској пријестоници. Према његовим ријечима, од 17 часова у понедјељак до седам часова у уторак око 800 беспилотних летјелица кретало се према Московској области, а већина је, како тврди, уништена на удаљенијим прилазима граду.
Ријеч је о највећем ноћном нападу од почетка новембра и једном од најопсежнијих ове јесени, преноси Тањуг, позивајући се на РИА Новости.
Према ријечима градоначелника Москве Сергеја Собјањина, око 600 дронова било је усмјерено према руској пријестоници.
Ове бројке нису независно потврђене.
Украјинске снаге гађале су и руску нафтну инфраструктуру, укључујући рафинерију Иљски у Краснодарском крају.
Према украјинском Генералштабу, у нападу су оштећена постројења за прераду нафте и производњу бензина.
Док падају ракете, Вашингтон говори о напретку ка миру
Најновија размјена удара услиједила је свега неколико часова након нових разговора о окончању рата.
Украјински предсједник Володимир Зеленски у понедјељак, 16. новембра, разговарао је путем видео-везе с америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, као и представницима европских држава.
Зеленски је разговоре описао као тешке, али је потврдио да су договорени нови сусрети.
„Дипломатски процеси су активно у току и надамо се да ови напори неће бити узалудни“, поручио је Зеленски, преноси Al Jazeera.
Амерички изасланик Џаред Кушнер изнио је оптимистичнију оцјену, наводећи да се остварује напредак према споразуму који би могао да оконча рат.
Ипак, упозорио је да су пред преговарачима и даље озбиљне препреке.
„Важни изазови остају, а коначни споразум захтијеваће тешке одлуке“, поручио је Кушнер.
Према његовим ријечима, америчка страна разговарала је и са савјетником Кремља Јуријем Ушаковом о наредним корацима, укључујући могућност директних разговора Русије и европских представника.
Moskva не пристаје на европско учешће у преговорима
Управо је учешће Европе једно од отворених питања.
Зеленски је саопштио да су у посљедњим разговорима учествовали представници Велике Британије, Француске, Њемачке, Италије и Пољске, те да би требало да буду укључени и у наредне преговоре с Москвом.
Међутим, Ушаков је изјавио да Русија још није пристала на проширење преговарачког формата.
Амерички изасланици и украјински и европски представници планирају нови састанак у Berlinу у четвртак, 19. новембра, на којем би требало да разговарају о безбједносним гаранцијама за Украјину и њеној послијератној обнови, објавио је Аxиос.
Претходна рунда преговора у Абу Дабију донијела је договор о размјени заробљеника, али не и помак у рјешавању кључних територијалних питања.
Кремљ, с друге стране, одбацује могућност привременог примирја које би, према руском тумачењу, Украјини омогућило да обнови своје војне капацитете.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Moskva жели дуготрајан мир, а не краткотрајни прекид ватре.



