Вјерује се да су прве крофне дошле из античке Грчке и Рима и да су изгледале као траке од тијеста које су се умакале у мед и сјекле на комаде.
Током 15. вијека крофне доживљавају праву експанзију, у почетку на дворовима у Европи, гдје су се јеле као лоптице од тијеста које су утапане у шећерни сируп. Вјерује се да су се крофне, најсличније овим данашињим, појавиле у Данској почетком 19. века. Управо су дански досељеници током 19. вијека пренијели рецепт за у Америку, гдје оне достижу своју популарност.
Postоји милион рецепата за крофне, па тако можете да правите пуњене џемом, чоколадом, преливене глазуром… Ипак прије него што кренете са декорацијом битно је да добро умијесите тијесто за крофне како би оне испале ваздушасте.
Прије него што кренете са мијешањем тијеста све састојке извадите из фрижидера и држите на собној темепратури неких пола сата. Прво се припрема квасац који је обавезан, а било би добро да додате и пола кесице прашка за пециво, јер ће он спријечити настајање рупица у крофнама. Увијек тијесто умјесите дан раније и оставите да полако нараста преко ноћи, јер ће се тако укус боље развити. Водите рачуна да га не премијесите, крофне неће бити мекане и ваздушасте. Умјесто путера у тијесто додајте маслац, а савјет пекара и посластичара је да га не истопите, већ га додате омекшалог на собној температури, у коцкицама. Маслац тијесту даје сјај и укус, и требало би га додати на самом крају мијешења. Тако ће брашно имати времена да упије млијеко и развије укус.
И још једна битна ствар код припреме крофни јесте та да у тијесто додате и ракију. Она служи да упије вишак миасноће, а умјесто ње можете да додате вотку или рум.
