Крајем мјесеца одржава се сједница Савјета безбједности UN о имплементацији Дејтонског споразума, на којој, по свему судећи, први пут неће наступити особа на челу OHR-а како би чланицама тог тијела лично изнијела став о стању у земљи.
Ова сједница је посебно значајна јер се тада одлучује о продужењу мандата војне мисије EUу БиХ, EUFOR-а. На челу OHR-а први пут је Американац Луис Кришок, и то као вршилац дужности, што је необичан куриозитет.
Према информацијама добијеним од неколико дипломатских представника земаља у Европи, на сједници 30. октобра не очекују се проблеми нити могућност да Русијауложи вето. Подсјећања ради, мандат EUFOR-а се продужава сваке године у новембру, а уколико било која од пет сталних чланица Савјета безбједности уложи вето, мандат EUFOR-а би престао да важи у року од неколико дана.
Иако је сличан проблем постојао и ранијих година, сада је ситуација занимљивија због званичног става администрације Доналда Трампа, која се супротставља ранијим америчким политикама и најављује да се неће мијешати у унутрашње односе у БиХ, већ ће се фокусирати на економска партнерства. Такође, ова администрација се залаже за обнову дијалога с Русијом и узимање у обзир њених стратешких интереса у Европи.
Раније је званични став Запада био да Русија жели пореметити безбједносне аранжмане у Европи, што се посебно односило на БиХ, која има посебне безбједносне аранжмане успостављене Дејтонским споразумом. Сматрало се да би руско подривање EUFOR-а кроз вето довело до слабљења безбједносних односа између Европе и Америке.
Дипломате и службеници NATO-а су раније оцјењивали да Русија неће уложити вето јер би NATO аутоматски замијенио EUFOR, те да је EUFOR за Москву „мање зло“. Међутим, узимајући у обзир нову америчку политику немијешања у БиХ и жељу за приближавањем Москви, поставља се питање како би Вашингтон реаговао уколико Русија уложи вето, што Русији даје додатни мотив за такву одлуку.
Неизвјестан је коначни исход, али постоји размишљање да ће Русија одгодити радикалне одлуке у Европи док се не ријеши исход рата у Украјини, који Запад сматра руском агресијом на независну земљу. Уколико планови за мировни самит у наредним мјесецима успију, кључна одлука о судбини EUFOR-а могла би услиједити наредне године у ово доба.
