Сједињене Америчке Државе морају значајно модернизовати своју флоту авиона за допуњавање горивом у ваздуху како би задржале способност извођења великих војних операција у западном Пацифику и супротстављања растућој војној моћи Кине, упозорава амерички Институт Хадсон.
У извјештају „Отпоран домет: Редизајнирање допуњавања горивом у ваздуху за операције у оспораваном простору“, аутори Тимоти Волтон и Шејн Денин предлажу набавку 250 напредних авиона-танкера са интегрисаним трупом и крилима, познатих као БWБ (Блендед Wинг Бодy). Ове летјелице омогућавају ефикасније коришћење горива, већи оперативни домет и пренос знатно већих количина горива борбеним авионима.
Аутори упозоравају да би кинеске оружане снаге до 2035. године могле стећи способност да ракетним ударима онемогуће континуиране операције америчких авиона-танкера са већег броја аеродрома у западном Пацифику. То би приморало америчку авијацију да дјелује из удаљенијих база, што би повећало потрошњу горива, смањило вријеме које борбени авиони могу провести изнад подручја операција и ограничило број борбених задатака.
Институт Хадсон процјењује да би губитак ефикасног допуњавања горивом у ваздуху могао озбиљно ослабити америчке ваздушне снаге и пресудно утицати на исход евентуалног рата са Кином.
Тренутно америчко ратно ваздухопловство користи авионе КЦ-135 „стратотанкер“ из 1957. године и новије КЦ-46А „пегазус“ компаније Боинг. Иако КЦ-46А постепено замјењује старије летјелице, његове карактеристике нису довољне за ратовање на великим пространствима Тихог океана. КЦ-46А може понијети око 96 тона горива, док би нови авиони-танкери имали капацитет од око 136 тона и могли испоручити више горива на већим удаљеностима захваљујући ефикаснијој аеродинамичкој конструкцији.
Анализа показује да би флота од 250 авиона БWБ могла снабдијевати горивом више него двоструко већи број борбених формација у поређењу са истим бројем КЦ-46А, или обезбиједити допуњавање на више него двоструко већој удаљености.
Процјењује се да би набавка и експлоатација 250 нових летјелица током 30 година могла коштати 15,5 милијарди долара мање него флота КЦ-46А.
Кинески ракетни системи великог домета представљају посебан проблем јер могу угрозити војне аеродроме, логистичке центре и ваздухопловну инфраструктуру у западном Пацифику. Традиционална америчка стратегија зависи од мреже истурених база и авиона-танкера, али у сукобу са Кином тај систем би био изложен ракетним нападима, док би танкери морали остати на безбједној удаљености од кинеских ловаца и противваздухопловних система.
Због тога се разматра развој летјелица са смањеном радарском уочљивошћу и напредним системима самоодбране, које би могле прићи ближе борбеним подручјима. Компаније попут Локид Мартин већ су представиле концепте таквих авиона-танкера, али високи трошкови развоја и производње представљају препреку.
Развој кинеских борбених авиона, укључујући авион пете генерације Ј-20, омогућава дјеловање на великим удаљеностима, што додатно отежава америчким ловцима који зависе од подршке авиона-танкера. Сваки губитак те подршке смањује њихову борбену ефикасност.
Осим кинеских пријетњи, америчко ратно ваздухопловство се суочава и са проблемима у одржавању флоте авиона-танкера. Извјештај америчке Канцеларије за одговорност владе (ГАО) од 10. јуна 2026. показује да од 2019. до 2025. године нису испуњавани стандарди расположивости и оперативне способности авиона КЦ-135 и КЦ-46А, са значајним смањењем удјела авиона способних за све задатке.
Проблеме отежава споро увођење нових КЦ-46А, праћено техничким недостацима, укључујући системе за допуњавање горивом и наѕор. У марту 2026. године, америчко ратно ваздухопловство имало је 373 авиона КЦ-135 и 103 КЦ-46А. Најстарији КЦ-135 користи се готово седам деценија, уз продужење оперативног вијека модернизацијом.
Институт Хадсон предлаже не само набавку нових летјелица, већ и додатну заштиту постојећих база и модернизацију система за допуњавање горивом.
Тренутно је предлог о набавци 250 авиона БWБ препорука независног института, а не усвојени програм америчког ратног ваздухопловства. Аутори сматрају да САД, упркос технолошкој надмоћи, не могу одржавати велике борбене операције против Кине без поузданог система снабдијевања горивом на великим удаљеностима.
