БАЊАЛУКА– Џефри Сакс, један од најпознатијих економиста, борави у посјети Бањалуци, а данас, 28. септембра, је добио почасни докторат за развој економских односа и рјешавање међународних конфликата мирним путем.
Укратко:
- Џефри Сакс добио почасни докторат
- Одржао предавање бањалучким студентима
- Говорио о економским приликама региона
- Најављен наставак сарадње и нови доласци
Он је, у присуству Синише Карана, предсједника РС и Ранка Шкрбића, вршиоца дужности предсједника Универзитета Бањалука, који су уз Канцеларију за међународну сарадњу РС организовали његов долазак, одржао предавање бањалучким студентима о међународним односима.
Сакс, који је професор на престижном америчком универзитету Колумбија, је стручњак за одржив развој, посебно за земље у транзицији, а познат је и по својим ставовима о глобализму и модерним економским односима.
У Америци води Еартх институт и Центар за одржив развој, а своју каријеру фокусира на изградњу мреже за сарадњу између институције коју предводи и земаља у процесу транзиције.
Ко је присуствовао уручењу почасног доктората?
Докторат је Саксу уручио Шкрбић, у присуству предсједника Карана, Ане Тришић Бабић, вршитељице дужности директора Канцеларије, Зоре Видовић, министрице финансија и Игора Додика, организационог секретара СНСД-а.
Каран је рекао да је посјета Сакса и његово предавање вишеструко значајна за РС зато што се, како је подвукао, ради о једном од највећих стручњака из области економије.
„Оно што је професор посебно нагласио, то су прије свега рекао бих сјајне оцјене о томе шта данас значи заправо мултиетнички свијет. Професоров читав научни опус базира се на рјешавању криза, што је посебно значајно с аспекта мултиполарног свијета“, нагласио је Каран.
Каран је истакао да је посебно обратио пажњу на професоров осврт на изазове, али и рјешења за земље на западном Балкану у контексту глобалних изазова.
Да ли ће Сакс поново долазити у Бањалуку?
Шкрбић је посебно нагласио да је за универзитет посебно значајно што је имао овако важног предавача, посебно што се овом области, како је рекао, бави још од 80-их година прошлог вијека.
„Било нам је задовољство да слушамо предавање, ова два дана да се дружимо са професором Саксом, који није први пут на овим просторима, јесте први пут у Бањалуци, али на основу свега што смо данас имали и након уручења почасног доктората добили смо увјеравања да неће бити само један долазак. Имамо обећање да ће бити чешћих долазака и да ћемо наставити сарадњу, јер институт који води је и дизајниран и ради на начин да повезује бројне универзитете, истраживаче, младе људе и пружа пlatформу за будућа истраживања и развојне пројекте“, рекао је Шкрбић.
Сакс је захвалио и на гостопримству и докторату који је добио и нагласио да је посебна част за њега и његову супругу да постану дио академске мреже.
Какве економске прилике Сакс види у региону?
Сакс је такође говорио о плановима за наставак сарадње, а посебно је нагласио да ће бити фокусиран на пружање савјета о томе како предности регије, попут економског, географског, еколошког и људског потенцијала претворити у добру економску прилику.
Говорио је и о изазовима и приликама на европском континенту, али се на конференцији за новинаре осврнуо и на питање постојања високог представника, док је одговарао на медијска питања.
Шта је Сакс рекао о управљању и будућности региона?
„Јасно је да овдје имате много компликованих питања по погледу јавног управљања. Важно је да ова региона управља сама својим пословима, и да сами одлучујете о својој судбини. Важно је и да ваша земља буде дио здраве и успјешне Европе. У том оквиру бисте требали дизајнирати облик управљања који ће служити тој намјени“, рекао је он.
Професор Сакс је у свијету, иначе, посебно цијењен јер има директно практично искуство у развојним пројектима, посебно у улози коју је имао у транзицији бивших комунистичких земаља на истоку Европе. Његов приступ рјешавању глобалних изазова има много поборника, али и критичара међу оним који сматрају да његова метода економске „шок терапије“ није прилагођена економској стварности земаља које су изашле из комунизма.
У данашњем глобалном контексту, познат је као критичар NATOполитике према проширењу, али и предсједника Америке Доналда Трампа, посебно у његовој одлуци да започне рат с Ираном.
