Астрофизичар који проучава еволуцију галаксија, инжењер електротехнике који је учествовао у пројектовању робота, органски хемичар који је током пандемије радио на лијековима против ковида 19, истраживач у области образовања, социолог, неколико политиколога, економиста, љекара и медицинских истраживача – сви су они изабрани у парламент који би могао бити најобразованији на свијету, пише научни портал Сциенце.
Након што је опозициони покрет предвођен студентима побиједио у Србији 25. октобра, група под називом Студентска листа – Студенти побјеђују освојила је 141 мјесто у Народној скупштини Србије, која има 250 посланика. Десетине њих долазе из академског свијета, а више од половине има докторску диплому из наука или медицине.
Према овом порталу, група сада има задатак да формира владу и одреди нови правац Србије, након 13 година популистичке ауторитарне владавине Александра Вучића, прво као премијера, а касније као предсједника. Студентска листа обећала је борбу против корупције и успостављање меритократије, одговорности и владавине права.
Српски истраживачи се надају великим промјенама у области науке и високог образовања у земљи, јер су током Вучићеве владавине академске слободе слабиле, универзитети су постали снажно политизовани, а критичари су били потискивани на маргину. Студентска листа је обећала већу академску аутономију, стабилније финансирање науке и приступачно образовање, те заустављање дуготрајног одлива мозгова из земље.
Биоархеолог са Универзитета у Београду, Софија Стефановић, каже да је ова побједа пресудна за универзитете јер зауставља активно разграђивање високог образовања које је спроводио претходни режим. Ректор Универзитета у Београду, Владан Ђокић, додаје да су боља времена пред Србијом. Кабинет предсједника Србије и странка СНСнису одговорили на захтјев за коментар.
Студентски покрет настао је из протеста широм земље након пада надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је погинуло 16 људи. Студенти су за трагедију окривили корупцију у јавном сектору и захтијевали транспарентност и правду. Како захтјеви нису били испуњени, протести су јачали, привлачећи подршку академских радника, наставника и шире јавности. До маја 2025. године затражили су ванредне изборе и саставили листу кандидата која укључује академске раднике, пољопривреднике, адвокате, умјетнике, наставнике и бившег кошаркаша.
На првом мјесту листе налази се кардиолог Илија Срдановић, али његова будућа улога у политици није јасна. Многи нови посланици немају политичко искуство, али њихова стручност треба да помогне у реформисању Србије. Српски парламент дозвољава посланицима да обављају и друге послове, уколико нема сукоба интереса.
Научници се надају да ће реформе обухватити академску заједницу. Током претходне власти вршен је притисак на универзитете и академске раднике да се повинују политици, а неки нелојални су остајали без посла. Хемијска истраживачица Марија Лесјак, која је изабрана у парламент, истиче да универзитет мора бити слободан да размишља, истражује и критикује без страха од политичких посљедица.
Централизовани систем финансијског управљања ограничавао је факултете у управљању сопственим средствима, што је отежавало развој. Научници желе да финансирање науке буде засновано на заслугама, јер су под претходном влашћу средства често додјељивана на основу политичких или личних веза, што је нарушавало квалитет научног рада.
Студентска листа обећава предвидљивије финансирање, независан Фонд за науку, окончање политичког мијешања у оцјењивање захтјева за финансирање истраживања и подршку истраживачима који раде у иностранству, а желе да се врате у Србију.
Покрет треба да изабере премијера, а предсједнички избори би могли бити одржани до краја године. Александар Вучић, који не може поново да се кандидује за предсједника, поднио је оставку у септембру и надао се да ће побиједити на парламентарним изборима и постати премијер.
Молекуларни биолог Жељко Поповић упозорава да трансформација истраживачког сектора неће бити лака и брза, али истиче да су студенти дали инспиративан примјер показујући да су промјене могуће чак и када је популиста учврстио власт. Такође, нада се да је подршка академских радника промијенила перцепцију јавности о научницима, који су се током протеста солидарно борили за заједничке вриједности и слободу.
