Право и обавеза Уставног суда Републике Српске је да о важним питањима уставности и заштите уставног поретка Српске, али и БиХ, заузима ставове и о њима упознаје јавност, истакао је министар правде Српске Горан Селак, поводом оцјене ове правосудне институције да одлуке Кристијана Шмита представљају врхунац неуставне /законодавне/ дјеlatности.
Селак је подржао допринос Уставног суда Републике Српске да отвори расправу о досадашњој пракси и тумачењу Устава БиХ, али и цјелокупног дејтонског поретка од Уставног суда БиХ.
Он је указао на чињеницу да се у конкретном случају не доводе у питање одлуке Уставног суда БиХ које су донесене поводом аката усвојених у Парламентарној скупштини БиХ, већ одлуке које су се односиле на акте наметане од високих представника, који за такво поступање немају упориште у Уставу БиХ ни у Дејтонском мировном споразуму.
„Управо у томе је суштинска разлика. Правна расправа која се води не односи се на оспоравање надлежности Уставног суда БиХ у оквирима предвиђеним Уставом, већ на питање да ли акти које доноси неизабрани страни званичник могу производити правне посљедице као акти законодавне власти. То је питање које заслужује озбиљну правну анализу и аргументовану расправу. Одговор на ово питање биће уједно и одговор на питање да ли у БиХ и у којој мјери постоји владавина права“, поручио је Селак.
Он је нагласио је да је право, а не политика, једини исправан оквир за вођење таквих расправа, саопштено је из Министарства правде Републике Српске.
Селак је нагласио и да ово министарство досљедно подржава право на слободу мишљења и јавно изражавање ставова, као једно од основних права гарантованих Уставом Републике Српске и Уставом БиХ.
Он је нагласио да развијена демократска друштва почивају на отвореном дијалогу институција и грађана, те да је од посебног значаја када институције од највишег уставноправног значаја, каква је Уставни суд Републике Српске, своје стручне оцјене и правне аргументе не задржавају само у оквирима стручне јавности, већ их представљају и грађанима.
„Због тога цијеним и подржавам допринос Уставног суда Републике Српске да на аргументован, објективан и стручан начин отвори расправу о досадашњој пракси и тумачењу Устава БиХ, али и цјелокупног дејтонског поретка од Уставног суда БиХ“, навео је Селак.
Он сматра да је посебно важно да се о овим питањима разговара на основу правних аргумената, чињеница и уставних начела, а не политичких квалификација.
„Када су ставови засновани на праву, стручној анализи и објективној оцјени, они представљају вриједан допринос јачању правне сигурности, уставног дијалога и владавине права“, истакао је Селак.
Он је додао да Министарство правде Републике Српске подржава стручну и јавну расправу о свим важним уставноправним питањима.
„Увјерен сам да се само кроз аргументован дијалог, узајамно уважавање и досљедно поштовање уставних начела може допринијети заштити уставног поретка, јачању владавине права и унапређењу демократских процеса“, истакао је Селак.
Уставни суд Републике Српске констатовао је да давање превеликих овлашћења било којој институцији недемократског карактера, која није конституисана у складу са уставом било које земље, у овом случају институцији високог представника у БиХ, угрожава демократију, владавину права, уставност и законитост, односно легалитет и легитимитет правног поретка.
У документу у којем је Уставни суд дао своју оцјену аката које је у претходном периоду донијела Канцеларија високог представника /OHR/ у БиХ, те аката других институција који имају реперкусије на уставноправни оквир Републике Српске и БиХ, наводи се да је нужно да се што прије престане са оваквом праксом високог представника у БиХ, јер су до сада наступиле многобројне штетне посљедице.
Заједно са лидером СНСД-а Милорадом Додиком ову школу посјетила је и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
