Потомци и поштоваоци дјела бораца Народноослободилачког рата обиљежили су данас на Сокоцу 85 година од Дана устанка у борби против фашизма, а тим поводом положени су вијенци на Спомен-костурницу у Парку бораца Romaније на Сокоцу.
Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а СоколацМиливоје Јанковић изјавио је да се 27. јул обиљежава његујући традицију Народнослободилачке борбе и сјећања на цивилне и војне жртве.
Јанковић је рекао да је Romaнија, поред Крајине, Like, Кордуна, Црне Горе и Србије, била једно од подручја на којима су устанци најснажније буктали на српским територијама.
„Romaнијски партизански одред постепено је јачао са 41 на чак 3.600 бораца, али је имао 1.150 погинулих бораца. Romaнија је имала и више од 5.500 цивилних жртава, а још када додамо и око 6.000 жртава на подручју Старог Брода код Вишеграда, видимо колика је била улога Romaније у Другом свјетском рату“, изјавио је Јанковић.
Начелник општине Соколац Страхиња Башевић навео је да се данас обиљежава сјећање на почетак борбе против зла које се, нажалост, и данас намеће као неки систем вриједности са Запада.
„Опет се оживљавају духови нацизма и нацистичких окупљања и тих идеја покоравања Европе. Подјела на два покрета, партизане и четнике, у то вријеме била је наметнута идеја од оних који су хтјели да ослабе српски корпус који је био формиран против сила које се наступале у то вријеме на овим просторима“, изјавио је Башевић и напоменуо да је Romaнија изњедрила 22 народна хероја.
Башевић је истакао да, иако су центри моћи са Запада опет пробудили своје нацистичке идеје и покушавају да подијеле народ, Срби из овога треба да извуку поруку – да остану окупљени јер је то једина шанса да се српски народ избори са свим изазовима који му се вијековима намећу.
„Опстали смо и живимо у држави коју смо, нажалост, крвљу пlatили по ко зна који пут. Али, треба да извучемо поруку да само јединствени можемо да издржимо све изазове“, поручио је Башевић.
Пуковник Војске Републике Српске у пензији Milan Јоловић сматра да је потребно развијати свијест код младих да је у 20. вијеку највећа тековина српског народа била борба против фашизма и нацизама.
„Важно је да наши омладинци знају због чега ми обиљежавамо овај дан. Треба развијати свијест код младих да се овај дан мора масовније обиљежавати“, изјавио је Јоловић.
Положени вијенци палим Крајишницима
Поводом обиљежавања 27. јула – Дана устанка народа БиХ против фашизма у Другом свјетском рату, данас су положени вијенци на споменик палим Крајишницима на Бањ брду.
Предсједник СУБНОР-а БањалукаЉубица Тадић рекла је новинарима да се и на овај начин сјећамо бораца учесника Народноослободилачке борбе /НОБ/ који су дали свој живот за слободу.
У име града Бањалука вијенац је положила градски менаџер Мирна Савић Бањац, која је нагласила да су с поштовањем и дубоком захвалношћу одали почаст борцима НОБ-а поводом обиљежавања 85 година од устанка народа БиХ.
„Његујући културу сјећања, чувамо успомену на све оне који су својом храброшћу и жртвом изборили слободу. Њихово дјело остаје трајна обавеза да градимо друштво засновано на миру, заједништву и поштовању историјског насљеђа“, рекла је она.
Поводом обиљежавања 85 година од устанка против фашизма вијенце су данас положиле бројне делегације.
Одата пошта у Горњој Црквини
Поводом Дана устанка народа БиХ у Другом свјетском рату, 27. јула, данас је у Горњој Црквини код Шамца и у Обудовцу одата пошта, те положени вијенци и цвијеће страдалим у том периоду.
У организацији Општинске борачке организације и општине Шамац, у Црквини је положено цвијеће на Споменик палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и жртвама фашистичког терора, те народном народном трибуну Ђорђу Перићу Учи.
У Обудовцу цвијеће положено на Споменик борцима Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора, Посавско-требавском одреду, жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата, споменик младом Словенцу, те Спомен-бисту Сими Петровићу.
Предсједник Општинске борачке организације Шамац Радован Зорановић рекао је Срни да 27. јул – Дан устанка народа БиХ у Другом свјетском рату, представља један од највећих датума у историји Народноослободилачке борбе.
„Срби су се увијек борили за своју слободу. Никога нису покорили“, рекао је Зорановић.
Он је додао да данашње окупљање треба да отргне од заборава све оне који су у току Другог свјетског рата, али за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата, дали своје животе за слободу.
Континуитет очувања културе сјећања
У Добоју је данас обиљежен Дан устанка против фашизма и нацизма у Другом свјетском рату, и упозорено на континуиране покушаје ревизионистичких покушаја фалсификовања историјских чињеница о тим догађајима.
Почаст погинулим устаницима и цивилима одата је у Парку народних хероја у Добоју гдје је вијенац код споменика положила делегација добојског Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а.
Предсједник Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а ДобојДалибор Ђурић рекао је Срни да данашње обиљежавање Дана устанка против фашизма представља континуитет очувања културе сјећања о истини у борби против ревизионистичких покушаја искривљивања историјских чињеница.
Он каже да о слободарској традицији која је довела до ослобођења Добоја свједочи Спомен-костурница са посмртним остацима 111 стријељаних устаника, од којих је 110 Срба, чије кости почивају у крипти у Парку народних хероја.
Ђурић, који је историчар, истакао је да су током антифашистичке борбе у БиХ од 1941. до 1945. године Срби чинили више од 78 одсто жртава у партизанским јединицама.
Указујући на историјска дешавања од њемачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године преко 10. априла када је под заштитом њемачког Рајха у Загребу проглашена Независна Држава Хрватска, Ђурић је истакао да је усташки режим предњачио у геноцидној политици према Србима, који су се спонтано организовали и пружали отпор терору.
Он је издвојио 6. мај 1941. у околини Санског Моста када су се Срби сукобили са усташама, а затим и на отпор 3. јуна у источној Херцеговини, у околини села Дрежње код Невесиња, који је био одговор на усташко убијање Срба и бацање у Коритску јаму.
Ђурић подсјећа да је на подручју Добоја устанак подигнут 22. на 23. август 1941. у насељу Осјечани, гдје је пукла прва устаничка пушка, а потом и на Преслици са које се устанак ширио све до 17. априла 1945. године, када је Добој ослобођен у Другом свјетском рату.
У Народноослободилачком рату погинуло је 695 бораца са добојског подручја, а у усташко-фашистичке логоре одведена су и убијена 642 борца и цивила.
Због геостратешког значаја, Добој је током Другог свјетског рата био упориште њемачких, легионарских, те усташко-домобранских снага са репресивним системом нарочито диригованим од римокатоличког свештеника Драгутина Камбера, против којих се народ добојског краја борио све до ослобођења 17. априла 1945. године.
У крипти Спомен-костурнице налазе се и посмртни остаци 111 мјештана, од којих је 110 Срба, које је усташки пријеки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао.
Дан устанка обиљежава се 27. јула у знак сјећања на овај датум 1941. године, када су почеле прве оружане акције против фашизма и створене прве мање слободне територије на овом дијелу Балкана.
Пошта жртвама нацистичког терора
Представници Удружења бораца НОР-а данас су код спомен-обиљежја на партизанском гробљу у насељу Касимовац код Мркоњић Града положили цвијеће и одали пошту за 330 борца и цивилне жртве нацистичког терора у Другом свјетском рату који су сахрањени на овом локалитету.
редсједник Удружења Вељко Јовић рекао је да и овог 27. јула, када се обиљежава Дан устанка у БиХ у Другом свјетском рату, који је подигнут 1941, обилазе партизанска гробља на подручју општине Мркоњић Град, полажу цвијеће и одају пошту онима који су ослободили земљу од окупатора.
„Ово радимо да би млађа покољења знала шта се овдје десило и како је добијена слобода, јер више нема живих припадника НОР-а. Ипак, наше Удружење има своје чланове који његују тековине НОР-а“, изјавио је Јовић новинарима.
Чланови Удружења НОР-а данас су на још четири локације на подручју Мркоњић Града код спомен-обиљежја положили вијенце и одали пошту страдалима у Другом свјетском рату.
Дан устанка обиљежава се 27. јула у знак сјећања на овај датум 1941. године када су почеле прве оружане акције против фашизма и створене прве мање слободне територије на овом дијелу Балкана.
