Након смрти генерала Ратка Младића, у Федерацији БиХ забиљежена су већ најмање два случаја у којима су људи остали без ангажмана због објава на друштвеним мрежама посвећених некадашњем команданту Војске Републике Српске.
Љекарка запослена у Дому здравља Томиславград добила је отказ након што је објавила Младићеву фотографију уз поруку: „Почивај у миру генерале и хвала!“Директорица установе Иванка Живковић потврдила је да је проведен дисциплински поступак, да је случај пријављен полицији и да је љекарки уручен отказ. Установа је њену објаву оцијенила као величање ратних злочина и поступак којим се вријеђају жртве.
Само неколико дана раније, сличан случај догодио се у Горажду. Женски фудбалски клуб СФК Либерораскинуо је уговоре са Миленом Ђурђевић и Радмилом Ждеро након њихових објава на друштвеним мрежама поводом Младићеве смрти. Клуб је саопштио да је одлука донесена након дисциплинског поступка и да спорт не смије бити простор за величање ратних злочинаца.
Тако се у свега неколико дана отворило озбиљно питање: да ли у Федерацији БиХ човјек може остати без посла само због јавно израженог саучешћа или позитивног става према личности коју дио српског народа доживљава потпуно другачије од политичке јавности у Сарајеву?
Посебно забрињава чињеница да се посљедице више не завршавају на јавним критикама. У конкретним случајевима људи су изгубили посао или спортски ангажман због објава на приватним профилима.
Ако се жели градити друштво једнаких грађана, онда иста правила морају важити за све. У супротном, сваки овакав случај додатно продубљује осјећај међу Србима у Федерацији БиХ да за њихове ставове и емоције постоји знатно мање простора него за ставове других народа.
Право питање зато више није ко шта мисли о Ратку Младићу.
Право питање је да ли је отказ постао дозвољена казна за политичко и историјско мишљење које се не уклапа у доминантни наратив средине у којој неко живи и ради.
