БАЊАЛУКА– Република Српска је одлучна да поништи све што је остало иза њемачког дипломате Кристијана Шмита, који је у јулу напустио функцију високог представника у БиХ. Одлуке којима је мијењао Изборни закон и кажњавао политичке партије предочене су надлежнима у Бечу.
Шмитова служба у БиХ почела је 2021. године, али није имао подршку Српске, као ни Русије и Кине у Савјету безбједности UN, због кршења процедура приликом именовања за високог представника.
Спорне одлуке укључују измјене Изборног закона БиХ и увођење нових изборних технологија, проширење овлашћења Централне изборне комисије БиХ, измјене Кривичног закона којима је непоштовање одлука високог представника постало кривично дјело, те обуставу буџетског финансирања СНСД-а и Уједињене Српске.
Шмит се повукао након америчког притиска, али су његове одлуке остале на снази. На расправи у сједишту ОЕБС-а у Бечу, којој је присуствовало више од 50 учесника, укључујући замјеника министра спољних послова Русије, савјетник предсједника Народне скупштине Српске за међународно право Драган Дакић изнио је ставове Републике Српске о овим одлукама.
Дакић је истакао да прелиминарни налази међународних посматрача за изборе 2026. године препознају проблем наметнутих измјена изборног законодавства без парламентарне процедуре и широког политичког консензуса, што је оцијењено као супротно обавезама према ОЕБС-у.
Он је навео да ОЕБС у писму потврђује пријем забринутости у вези са обуставом финансирања, али да питања одлука OHR-а излазе ван мандата Мисије ОЕБС-а.
Дакић је указао на репресивно понашање Централне изборне комисије у предметима преурањене изборне кампање и јавне критике њиховог рада, те на непримјерену интерпретацију појма ширења дезинформација.
Република Српска тражи од ОЕБС-а процјену изборних посљедица свих значајних интервенција, суштинску процјену обуставе јавног финансирања СНСД-а и Уједињене Српске, препоруке за јасна правила у области политичког изражавања и подршку кредибилном путу ка пуној домаћој демократској одговорности.
Дакић је нагласио да је циљ да се отклоне правне посљедице Шмитових одлука и да се Централна изборна комисија усклади са европским стандардима у погледу слободе политичког изражавања.
Прошлог мјесеца медији су објавили да се у САДинтересују о Кристијану Шмиту, а републикански посланик у америчком Конгресу из Утаха Целесте Малоy затражила је од Канцеларије за контролу стране имовине да преиспита оптужбе власти Републике Српске о ометању демократских процеса у Српској повезаним са Шмитом и члановима Централне изборне комисије.
