Српски народ у Федерацији Босне и Херцеговине, посебно у Посавском кантону, суочава се са све већим изазовима у очувању свог језика и писма. Иако је српски народ у овом кантону прије пет година званично признат као конститутиван, пракса показује да та конститутивност остаје углавном на папиру.
Према ријечима Дамира Иветића, предсједника Српског грађанског удружења „Посавина“, у основним и средњим школама Посавског кантона не постоји настава српског језика ни ангажован професор за овај предмет. Српска дјеца немају могућност изучавања свог матерњег језика и ћириличког писма у оквиру редовне наставе, већ се упознају са ћирилицом углавном кроз ваннаставне активности које финансира Влада Републике Србије.
Иветић наводи да у Оџаку има око 40 дјеце српске националности у школама, али да немају адекватну наставу српског језика. Уџбеници ријетко помињу српски језик, а дјеца која се определе за учење српског језика често не савладају ћирилицу, што се показало и код једног ученика који је касније студирао у Бањалуци.
Упркос измјенама Устава Федерације БиХ из 2021. године које гарантују право на изучавање матерњег језика и ћирилице, те право на запошљавање Срба у институцијама Посавског кантона, ове одредбе нису у потпуности спроведене.
У циљу очувања српског идентитета, ускоро би требало да буде отворена „Српска кућа“ у мјесној заједници Нови Граду општини Оџак. Овај простор од око 80 квадрата биће мјесто за помоћ повратницима у рјешавању административних питања, као и архив и библиотека са грађом важном за српски народ.
Посљедњи попис становништва из 2013. године показао је да у Федерацији БиХ живи нешто више од 56.000 Срба, односно око 2,55% становништва, док се процјењује да је њихов број данас мањи од 40.000.
