Зидари, армирачи, тесари и још много занатлија разних струка на списку су недостајуће радне снаге у Републици Српској која је, према неким процјенама, годишње “кратка” за око шест хиљада радника. “Увоз” радне снаге, као једно од рјешења, често коче административне препреке, јер се, према ријечима послодаваца, папири за једног страног радника чекају и до шест мјесеци, а држава их наплаћује око 1.000 КМ.
Укратко:
- Републици Српској годишње недостаје око 6.000 радника
- Највећи дефицит биљежи грађевински сектор
- На папире за стране раднике чека се и до шест мјесеци
- Квота за нове радне дозволе у овој години већ је попуњена
“Увоз” радне снаге, као једно од рјешења, често коче административне препреке, јер се, према ријечима послодаваца, папири за једног страног радника чекају и до шест мјесеци, а држава их наплаћује око 1.000 КМ.
Потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић истиче да разлоге за недостатак радника треба примарно тражити у демографским кретањима и старењу становништва.
“Ситуација коју тренутно имамо није резултат одласка људи одавде, већ је проблем демографије. Имате ситуацију да око 15.000 људи годишње оде у пензију, а тек око 9.000 долази из школа. Значи, сваке године имате око 6.000 мање људи на тржишту рада, а имате отворена радна мјеста”, објашњава Тривић за БЛ портал.
Према његовим ријечима, дефицит радне снаге директно угрожава буџет и стабилност привреде.
“Уколико не будемо запошљавали страну радну снагу, имаћемо мање радника, мање фирми, мање пореза и мање новца за социјална давања. Политика мора да одлучи хоћемо ли запошљавати страну радну снагу или ћемо смањивати број радних мјеста у смислу пореза. Немамо ту много других опција, осим ако се не крене са отпуштањем вишкова из јавног сектора како би ти људи прешли у приватни сектор”, наглашава Тривић.
На папире за стране раднике чека се мјесецима
Када је ријеч о искуствима са радницима из иностранства, Тривић наводи да су то углавном физички радници и да на терену нема већих проблема, али да је бирократија највећи кочничар.
“Ситуација није алармантна, нити има културолошких и безбједносних проблема. Људи одраде своје и оду, немамо трајна насељавања. Међутим, основни проблем је спорост државе – недовољни капацитети у амбасадама и министарствима доводе до тога да долазак радника траје од четири до шест мјесеци и кошта око 1.000 КМ само за папире које узима држава”, упозорава потпредсједник Уније послодаваца.
Најкритичније у грађевинарству
Привредна комора Републике Српске: Најкритичније у грађевинарству, највећи проблем језик
Из Привредне коморе Републике Српске потврђују да је дефицит радника присутан у готово свим гранама, али да поједини сектори дословно “горе”.
”Ситуација је тренутно најизраженија у грађевинарству, гдје посебно недостају зидари, армирачи, тесари, руковаоци грађевинским машинама, монтери, фасадери и заваривачи. Поред грађевинарства, недостатак радне снаге веома је изражен и у производним дјеlatностима – металској, прехрамбеној и текстилној индустрији”, наводе из Привредне коморе за БЛ портал.
Из Коморе наглашавају да је ангажовање страних радника скупље због трошкова дозвола, авионских карата, смјештаја и исхране, али да они често раде под интензивнијим режимом. Поред финансија, изазов представља и комуникација на терену.
“Културолошке разлике су мањи проблем јер су радници спремни на прилагођавање. Већи проблем представља језик, с обзиром на то да многи не говоре ни енглески, па се у пракси послодавци помажу апликацијама за превођење на телефонима”, додају из Коморе, уз поруку да увоз радника мора бити само привремена мјера, а не замјена за задржавање домаћег кадра.
Квота за нове радне дозволе већ попуњена
Подаци Завода за запошљавање: Квота за ову годину већ попуњена
Званична статистика Завода за запошљавање Републике Српске поткрепљује тврдње са терена. Током протеклих година евидентиран је сталан и значајан раст броја издатинх радних дозвола страним држављанима, углавном у грађевинском сектору, угоститељству и прерађивачкој индустрији.
Према њиховим подацима, у прошлој години издата је укупно 1.981 радна дозвола, од којих је 1.484 нових и 497 продужених, што је у оквиру утврђене квоте за 2025. годину.
Квота радних дозвола у овој години је чак 3.000, и то 1.200 нових и 800 продужених. Како кажу из Завода, за новоиздате дозволе квота је већ попуњена.
Према земљи поријекла, највише издатих радних дозвола је за раднике из Бангладеша, Непала, Индије, Србије и Кине.
