Влада Републике Српскеје крајем децембра утврдила Нацрт закона о пlatним услугама РС, којим се стварају правне претпоставке за постепено увођење концепта отвореног банкарства.
Како је наведено из Владе РС, осим банака и предузећа за поштански саобраћај, новим законом ће пlatне услуге моћи да пружају и небанкарске финансијске организације – пlatне институције.
„Доношењем закона унапређује се област пlatног промета у земљи и иностранству, према строгим захтјевима и високим стандардима Европске уније, у првом реду Директиви о пlatним услугама (ПСД2).
Нове пlatне институције
Циљеви предлагања закона су отварање тржишта пlatних услуга за нове пружаоце пlatних услуга – пlatне институције, које ће конкурисати банкама као традиционалним финансијским организацијама, јача тржишна конкуренција, што би требало позитивно да утиче на ефикасност извршења пlatних трансакција и већу приступачност плаћања, примјена технолошких иновација, већа заштита корисника пlatних услуга, сигурно и транспарентно пословање пружалаца услуга плаћања, путем јасног прописивања капиталних захтјева, власничких и управљачких захтјева, као и путем наѕора над пословањем које ће вршити Агенција за банкарство Републике Српске, лакше и брже обављање пlatног промета безготовинским инструментима плаћања, смањење готовог новца у оптицају, те унапређење обима е-трговине“, истакли су из Владе РС.
Европски пlatни промет
Додали су да доношење овог закона такође представља један од најзначајнијих захтјева за прикључење европском пlatном систему за прекогранична плаћања у еврима – СЕПА (Сингле Euro Паyментс Ареа).
Едис Ражаница, директор Удружења банака БиХ, рекао је за „Независне новине“ да се разговара о сету нових или измјени постојећих закона у Федерацији БиХ и Републици Српској.
„Ови закони су основни предуслов за пlatни систем за прекогранична плаћања у еврима – СЕПА. Доношење ових закона нема алтернативу. Удружење банака је дио Координационог одбора за приступ СЕПА, и ми поздрављамо доношење овог сета закона, јер ће они донијети трансформацију постојећег пlatног промета, нових играча на тржиште, што ће побољшати конкуренцију, омогућити иновације“, објаснио је Ражаница и додао да измјена ове законске регуlatиве БиХ приближава тржишту Европске уније.
Ђого: Ово је корисно грађанима
Са друге стране, Марко Ђого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, каже за „Независне новине“ да се Република Српска труди да прати европске трендове.
„Без обзира на политичка превирања у БиХ, Република Српска се труди да прије Федерације БиХ, али и државних органа, усваја европске регуlatиве. Ово је намијењено да буде у корист грађана, са тим да ја лично другачије размишљам. С обзиром на неуређеност цијелог тржишта, најбоље би нам било да се вратимо у систем пlatног промета какав је био у комунизму.
Моћ која је дата комерцијалним банкама је употријебљена на начин да је привреда остала у једном стању гдје је све дозвољено, а ништа није корисно. Служба пlatног промета коју смо имали прије рата имала је значајну улогу у смислу финансијске контроле.
Касније, када се прешло на систем гдје има Централна банка БиХ, као средиште система у којима су дате могућности да комерцијалне банке одвијају пlatни промет и ту се види колико имамо предузећа са блокираним рачунима. Ово значи да проблеми не би били толико дубоки да још имамо службу пlatног промета каква је била прије рата“, истакао је Ђого.
Додао је да је ово даљи корак ка либерализацији пlatног промета.
„Моје мишљење је да је нама потребна чвршћа контрола, врло слично ономе што смо некада имали“, нагласио је Ђого.
