БАЊАЛУКА– Предизборна кампања у сусрет општим изборима у БиХ се завршава данас након чега наступа тишина све до затварања бирачких мјеста, а генерална оцјена јесте да су се политичке партије и кандидати и овај пут држали провјереног рецепта на митинзима те у свакодневним разговорима.
Крај предизборне кампање, која је званично почела 4. септембра, означава да су на прагу избори који су овај пут расписани за долазећу недјељу, односно 4. октобар.
Политичке партије и кандидати су током протеклих седмица представљали грађанима програме, ставове и приоритете, настојећи да придобију њихову подршку бирача од којих и зависи ко ће засјести у најважније фотеље и ко ће имати најбоље позиције пред нову подјелу постизборних карата.
Кампања је, наиме, била у знаку предизборних скупова, трибина, разговора са грађанима и медијских наступа, али и промоције и објава на друштвеним мрежама, уз стални позив бирачима да изађу на изборе и искористе бирачко право.
Политички аналитичар Младен Бубоњић сматра да је ова кампања у великој мјери доста личила на претходне, поготово јер посебна пажња није посвећена програмима, односно реализацији буџета.
– Али као да ни народ то не тражи. Ипак, можемо примијетити да је кампања била за нијансу блажа. Имали смо, условно речено, један компромитујући видео, а очекивало се да ће све бити доста прљавије. Доминирале су поново теме које више изазивају емоције, односно национализам и ширење страха. Нико није био имун на то јер је то опробани рецепт којег политичари не желе да се одрекну – рекао је Бубоњић за “Глас”.
Политички субјекти су, сматра, олако давали обећања која, према њиховом мишљењу, у великој мјери није могуће да буду испуњена.
– Од избора до избора врше се анализе процената испуњености претходних обећања и то не прелази десет, 15 одсто. Тако ће вјероватно бити и овај пут, а народ то не кажњава. Цијели систем је заробљен и нема одговорности тако да ни они немају страх од онога што кажу – изјавио је Бубоњић, уз опаску да је све то доказ да је и ова кампања била по уходаној матрици.
Овдашња политика је, подвукао је, оличена у лидерима странака тако да није изненадило ни то што су највидљивији били лидери странака те кандидати за предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ.
– То је све виђено и то је наш политички хабитус – закључио је Бубоњић.
Општи избори су, одлуком Централне изборне комисије БиХ, расписани за 4. октобар, а гласачи у Српској ће бирати једног од три члана Предсједништва БиХ, предсједника и два потпредсједника Републике, нови сазив Скупштине у Бањалуци те укупно 14 посланика са територије Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПД ПС БиХ).
За позицију предсједника и потпредсједника Републике Српске бори се 12 кандидата. То су, из реда Срба, Саво Минић(СНСД), Бранко Блануша (СДС) и Богдан Јовановић (Странка Живот). Када је ријеч о кандидатима из реда хрватског народа, у трци је њих пет. То су Иван Бегић (СДП), Игор Балукчић (ХЅ1990), Фрањо Јукић (коалиција око ХЅ-а), Иво Камењашевић из ХСС-а и Марко Јоргић, независни кандидат.
Кандидати за позиције у Паlatи Републике из реда бошњачког народа су Рамиз Салкићиз СДА, Бегија Смајић из Странке за БиХ, Јусуф Арифагић (НиП) те Ћамил Дураковићкао независни кандидата.
Када је ријеч о Предсједништву БиХ, изборним правилима је дефинисано да се један члан бира са територије Републике Српске, а два из ФБиХ.
Фотељу српског члана Предсједништва јуре Маринко Божовић (СДС), Жељка Цвијановић(СНСД) те први човјек Листе за правду и ред Небојша Вукановић.
Уз Дениса Бећировића, функционера СДП-а који је поново кандидат за члана из реда бошњачког народа, у тој борби су и лидер СББ-а Фахрудин Радончић, Семир Ефендић из СБиХ те предсједник СДА Бакир Изетбеговићкоји је током каријере већ био члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа.
У трци за фотељу хрватског члана Предсједништва су Даријана Филиповић (ХЅ БиХ), Зденко Лучић као независни кандидат те Славен Ковачевић (ДФ) који је савјетник предсједника те ДФ-а и актуелног члана Предсједништва БиХ из реда хрватскох народа Жељка Комшића.
У овогодишњој изборној трци учествује и више од 1.200 кандидата који ће се борити за 63 директна мандата у Народној скупштини у којој има мјеста и за њих још 20 која улазе путем компензационих листи, односно по вољи странака и у зависности од збира гласова који конкретна партија добије на нивоу цијеле Српске.
Овјерене кандидатске листе показују да је већина актуелних посланика на прагу нове изборне трке за исти ниво, али и да, ако се узме број кандидата и број циљаних мјеста, на једну посланичку фотељу јуриша око 20 кандидата.
Кандидати
Предсједник и потпредсједник Републике Српске
- * Саво Минић (СНСД)
- *Бранко Блануша (СДС)
- * Богдан Јовановић (Странка Живот)
- * Иван Бегић (СДП)
- * Игор Балукчић (ХЅ 1990)
- * Фрањо Јукић (коалиција око ХЅ-а)
- * Иво Камењашевић ХСС
- * Марко Јоргић, независни кандидат
- * Рамиз Салкић СДА
- * Бегија Смајић СБиХ
- * Јусуф Арифагић (НиП)
- * Ћамил Дураковић, независни кандидат
Српски члан
- * Жељка Цвијановић (СНСД)
- * Маринко Божовић (СДС)
- * Небојша Вукановић (ЛзПиР)
Бошњачки члан
- * Денис Бећировић(СДП)
- * Фахрудин Радончић (СББ)
- * Семир Ефендић (СБиХ)
- * Бакир Изетбеговић (СДА)
Хрватски члан
- * Даријана Филиповић (ХЅ БиХ)
- * Зденко Лучић независни кандидат
- * Славен Ковачевић (ДФ)
