БЕОГРАД– Стечај Алта банке и хапшење њеног власника Давора Мацуре отворили су питање будућности трговинских ланаца Идеа, Рода и Меркатор, који у Србији запошљавају више од 7.000 људи.
Иако стручњаци упозоравају на могуће финансијске посљедице, истичу да пропаст банке не значи аутоматски и затварање продавница.
Компанија Алта ретаил, која послује у оквиру Алта групе, 12. октобра у потпуности је завршила преузимање ових трговинских ланаца од хрватске Фортенова групе. Ту информацију за Инсајдер потврдили су из компаније, а сада се поставља питање колико су преузети трговински ланци финансијски повезани с Алта банком, над којом је покренут стечајни поступак.
Посебно је важно утврдити да ли Идеа, Рода и Меркатор имају новац на рачунима пропале банке и, уколико имају, о којим износима је ријеч.
Како би стечај банке могао угрозити продавнице?
Професор компанијског и трговинског права Небојша Јовановић објашњава да би проблеми могли настати уколико трговински ланци имају значајне депозите у Алта банци које не могу да поврате.
Он претпоставља да имају неке депозите у Алта банци, те да уколико су износи депозита превелики и не могу да поврате већи дио потраживања, могу имати проблеме у финансирању пословања, што би могло довести до кризе.
Ипак, наглашава да стечај банке сам по себи не значи да ће се исти сценарио догодити и трговинским ланцима, сматрајући да руководство ових ланаца није држало превелике депозите у једној банци.
За сада нема потврде да су Идеа, Рода и Меркатор финансијски угрожени због стечаја Алта банке.
Идеа већ послује с великим губицима
Неизвјесност долази у тренутку када се трговински систем већ суочава с финансијским потешкоћама. Према подацима Инсајдера, Идеа Маркети су 2024. годину завршили с губитком од приближно 380 милиона динара (око 3,2 милиона евра), а током 2025. године губитак је премашио четири милијарде динара (приближно 34 милиона евра).
Ради се о систему са више од 300 продавница и преко 7.000 запослених. Због тога би евентуални проблеми с ликвидношћу могли имати посљедице не само по компанију, већ и по запослене, добављаче и пословне партнере.
Да ли је угрожено 7.000 радних мјеста?
Професорка Економског факултета Јелена Жарковић сматра да нема разлога за ширење панике и да не види разлог зашто би људи у тим трговинским ланцима изгубили посао, јер је ријеч о изразито профитабилној дјеlatности.
Сличан став износи и Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива“, који сматра да ни евентуални озбиљнији финансијски проблеми не би морали довести до потпуног гашења трговинских ланаца. Он наводи да би у најгорем случају могло доћи до продаје фирме новом власнику који би покушао да стабилизује пословање.
Ко би највише осјетио евентуалну пропаст?
Гавриловић упозорава да би посљедице евентуалне финансијске кризе биле различите за купце, раднике и добављаче. Купци би се реlatивно лако могли окренути другим трговинским ланцима, док би запослени и добављачи били у знатно тежем положају.
Он истиче да би неликвидност фирме имала много већи утицај на раднике и добављаче него на потрошаче.
Шта ће одлучити судбину Идее, Роде и Меркатора?
Кључно питање је колико су трговински ланци финансијски повезани с Алта банком и да ли имају значајна средства заробљена у стечајном поступку. Њихова будућност зависиће и од постојећих дуговања, односа с добављачима, могућности финансирања и способности да редовно измирују обавезе.
Иако стечај Алта банке представља додатни ризик, за сада нема потврде да ће довести до затварања продавница или отпуштања запослених.
