У посљедњих неколико дана руске снаге знатно су појачале нападе беспилотним летелицама, што указује на значајну промјену у њиховој стратегији зрачног ратовања. Како наводи портал, украјински предсједник Володимир Зеленски истакао је да је у само четири дана лансирано готово 1.500 дронова, од којих је већина нова верзија Геран-4, руске копије иранског Схахеда. Кључна новина код овог модела је увођење млазног мотора, умјесто досадашњег клипног погона, што знатно повећава брзину дрона и смањује могућност његове пресретности од стране украјинске протузрачне одбране.
Како се наводи у западним медијима, у почетку је удио дронова на млазни погон био мањи, око четвртине укупног броја, но тај однос се у посљедње вријеме преокренуо, па сада већина беспилотних летјелица које Русијакористи посједује овај напреднији погон. Додатно је унапријеђена и комуникација између оператера и дронова, што им омогућава веће маневарске способности и отежава украјинским снагама да их пресретну. Украјинаје, као одговор на ову пријетњу, ангажована у развоју и тестирању сопствених млазних дронова, али тренутно је приморана да троши драгоцене западне ракете и ангажује борбене авионе у покушају заустављања ових напада.
Процјене савјетника украјинског предсједника говоре да се успијева уништити око 80% руских дронова, али преосталих 20% ипак успијева проћи кроз одбрану. Зеленски је најавио амбициозан циљ да се постотак пресретања повећа на преко 90% до јесени, што би значајно смањило штете које Украјина трпи.
Осим интензивних напада на стратешке логистичке тачке, Русија је увела тактику цјелодневних удара на Кијев, коју је први пут тестирала у мају ове године. Дронови нападају у мањим групама из различитих праваца, стварајући константан притисак на украјинску протузрачну одбрану и парализујући свакодневни живот у главном граду. Ова тактика има двоструки циљ: исцрпити капацитете одбране и изазвати економске губитке због честих прекида рада током ваздушних узбуна, које сада могу трајати и до дванаест сати дневно.
Стратегија је усмјерена на дуготрајну економску штету и стварање унутрашњег политичког притиска у Украјини. Према ријечима бившег министра спољних послова Дмитра Кулебе, циљ је усмјерити незадовољство грађана према владајућим структурама. Међутим, украјинске власти на неки начин прихватају овај сценарио, рачунајући на континуирану западну помоћ која би требала надокнадити настале финансијске празнине. Стручњаци упозоравају да је такав приступ врло ризичан, нарочито јер Украјина и даље инсистира на централизацији логистике, чинећи кључне тачке изразито рањивим на руске нападе.
Руски удари на логистичке чворове стварају хаос у ланцима снабдијевања, што посебно отежава извоз житарица. Блокада црноморских лука присиљава Украјину да преусмјери извоз углавном кроз један једини правац преко града Измаила, што руским снагама олакшава извођење операција. Ситуација није много боља ни у војној логистици и производњи одбрамбене опреме. Забиљежени су напади на погоне за производњу беспилотних летјелица и роботизованих копнених система, као и на складишта компоненти за крстареће ракете.
Посебно је одјекнуо удар на складиште у околини Буче, гдје је услијед детонације погинуло више десетина људи, што је покренуло јавну дебату о безбједности војних складишта у близини стамбених зона. Као одговор, украјинске власти су увеле обавезне инспекције свих војних складишта и покренуле кривичне поступке како би спријечиле сличне инциденте у будућности.
На бојном пољу руске снаге и даље врше снажан тактички притисак, али су украјинске јединице покренуле протуофензиву у зони Лимана у Доњецкој области, што је изненадило руско заповједништво које није успјело правовремено посlatи појачања. Ова акција представља значајан ударац за руске планове даљег напредовања према Изјуму и Словјанску. Кључну улогу у томе одиграо је нови начелник Главног штаба Михаило Драпати, који је провео темељиту реорганизацију одбране Донбаса, успостављајући јасне зоне одговорности под контролом искусних заповједника попут Андрија Билецког и Дениса Прокопенка. Тиме Кијев јасно показује колико му је стало до очувања важних градова Краматорска и Словјанска.
Истовремено, руске снаге настављају офанзиву на добропољском правцу, као и на западно-запорошком подручју око града Орехова, гдје се боре на веома отвореном терену што отежава напредовање. Главни циљ руске војске је заузимање Орехова, док се украјинске снаге припремају за одбрану сјеверне границе у областима Чернигова и Сумска. Иако је овај регион задњи пут нападнут на почетку инвазије, Русија је покренула нове маневарске акције, али је мало вјероватно да ће покушати већи продор из Бјелорусије, због низа разлога. Украјина је зато на том подручју изградила вишеслојне утврде непосредно уз границу.
Тренутно се не очекују већи територијални помаци руских снага на том правцу, али уколико се најављена мобилизација у Русији успјешно спроведе, ситуација би се могла промијенити. Ипак, док притисак руске офанзиве не јењава, нова стратегија удара дроновима додатно компликује одбрану Кијева. Остаје да се види како ће украјинске снаге прилагодити своје тактике и капацитете у овом динамичном и сложеном рату.
