БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО– Економија Босне и Херцеговине у 2026. години требало би да расте по стопи од 2,4 одсто, што је испод просјека западног Балкана, саопштила је Свјетска банка. Упозорава се да високи трошкови трговине и компликоване регуlatорне процедуре успоравају развој привреде, конкурентност предузећа и отварање квалитетних радних мјеста.
Према прогнозама Свјетске банке, раст привреде БиХ требало би да се убрза са 2,1 одсто у 2025. на 2,4 одсто у 2026, док се за 2027. и 2028. годину предвиђају стопе раста од 2,9, односно 3,1 одсто. Ипак, ове прогнозе су нешто неповољније у односу на прољећни извјештај, јер су очекиване стопе раста за период 2026–2028. смањене за по 0,1 процентни поен.
У извјештају се наводи да је економија БиХ у 2023. години забиљежила раст од два одсто, који је у 2024. убрзао на 3,2 одсто, да би се у 2025. успорио. Просјечан раст шест економија западног Балкана, које укључују Албанију, БиХ, Црну Гору, Косово, Сјеверну Македонију и Србију, очекује се да порасте са 2,6 одсто у 2025. на 3,1 одсто у 2026. години, првенствено захваљујући потрошњи и инвестицијама.
Директорица Свјетске банке за западни Балкан, Xиаоqинг Yу, истакла је да је регион показао економску отпорност упркос геополитичким неизвјесностима и слабијој привредној активности кључних трговинских партнера, али да је за достизање просјечног дохотка EUи отварање квалитетних радних мјеста неопходно уклањање трговинских баријера и ефикаснији прописи.
Извјештај указује да су вишеструки циклуси царинске либерализације довели до дубоке интеграције западног Балкана у свјетску трговину, при чему трговина робом и услугама достиже 107 одсто регионалног БДП-а у 2025. години, што је више од просјека EU. Међутим, нецаринске мјере повећавају трошкове увоза за додатних око 10 одсто, а у појединим секторима пољопривреде ти трошкови прелазе 20 одсто. Трошкови ограничења прекограничног пружања услуга процјењују се на 29 одсто.
Уклањање половине постојећих препрека, попут непотребних дозвола, вишеструких контрола и сложених процедура сертификације, могло би средњорочно повећати БДП до 12,5 одсто, наводи се у извјештају.
Подаци Свјетске банке показују да тек око трећина нових извозника са западног Балкана опстане прву годину на иностраним тржиштима, док само један до четири одсто опстане пет година. Таква нестабилност извоза негативно утиче на запосленост и квалитет радних мјеста, јер извозно оријентисана предузећа запошљавају већину радника у регионалној прерађивачкој индустрији и углавном исплаћују веће пlatе.
Економиста Игор Гавран оцјењује да прогнозирани раст није охрабрујући, јер економије региона и даље знатно заостају за развијеним земљама. Он сматра да власти у БиХ дјелују деструктивно на економију и да раст од 2,4 одсто неће бити примјетан грађанима, који су више погођени растом цијена.
